Na novoj izlobi u Njujorku, u Centru za savremenu umetnost Pi Es Jedan, predstavljen je uticaj feministikog pokreta na umetnost od 1965. do ’80. Izloeni su radovi umetnika iz celog sveta, meu kojima su slike, skulpture i konceptualna dela.

“Umetnost i feministika revolucija” je prva sveobuhvatna izloba koja istrauje nastanak, razvoj i uticaj feminizma na savremenu umetnost od 1965. do ’80. Predstavljeni su radovi stotinu i dvadeset umetnika iz Sjedinjenih Drava, Latinske Amerike, Istone Evrope i drugih delova sveta, kae kustoskinja Kornelija Batler.

«Naslov je vaan, jer mi je bilo vano da odvojim termine ‘umetnost’ i ‘feministika revolucija’, budui da se tu – bez obzira to je akademska definicija feministike umetnosti u osnovi izlobe – uistinu radi o preseku izmeu umetnosti i feministikih pitanja, pitanja pola i naravno politike. Zbog toga je bilo vano razdvojiti te termine», kae kustoskinja izlobe.

«Revolucija je u stvari bila pokuaj da se uhvati neto od idealizma, ak romantike, da kaem romantinog idealizma koji je bio sastavni deo feministikog umetnikog pokreta i feministike politike – da su pokae da su te ene zaista bile zainteresovane da prikau sve vrste kulturne hijerarhije i da razloe, odnosno preuzmu samu kulturu i njenu romantinost, ali i njihov neuspeh u tome. Rekla bih da re revolucija u sebi sadri i neuspeh, a ja sam htela da budem deo svega toga», kae ona.

«Mnogi su mi rekli da ih je veoma dirnula tema ovih radova – duboka borba da se jednostavno bude ena, da se bude umetnica, ljubavnica, partnerka, ta zaista sutinska osnovna ljudska borba na poslu, koja i dalje ima univerzalnu vrednost», zakljuuje Kornelija Batler.

Izloba «Umetnost i feministika revolucija», otvorena je u Njujorku do 12. maja.