Neoekivana ljubavna pria preplie se sa nenim podseanjem da treba da brinemo … jedni o drugima i o planeti – u novom oaravajuem animiranom filmu studija Pixar i Walt Disney Pictures, u kome mogu da uivaju i roditelji i deca.

Penuavi optimizam filmskog mjuzikla "Zdravo, Doli!" iz 1969. godine u otrom je kontrastu sa Zemljom na kojoj odzvanja, 700 godina u budunosti. Ljudi su odavno nestali sa planete a sve to je ostalo su oronule, propale kue i – otpad. More i more otpadaka, za ije skupljanje je programiran jedini preostali funkcionalni robot na zemlji. On pravi naslage djubreta koje se diu visoko u nebo.

"WALL-E," to je skraenica za "dizaa i prenosioca otpada, zemaljske klase" je uti kontejner na tokovima – gusenicama, sa izraajnim video-oima. Nakon vekova prikupljanja i slaganja ostataka civilizacije, razvio je znatielju i zato bira jedinstvene predmete za svoju specijalnu kolekciju – Rubikovu kocku, icu za muenje jaja, digitalni muziki plejer i… moda najdragoceniji predmet iz itave zbirke – video kasetu sa filmom "Zdravo, Doli!"!"

Dok na ekranu gleda ljubavni par kako se dodiruje, neto duboko dirne Volijevo kompjutersko srce… On pokuava da oponaa njihovo dranje ruku svojim praktinim kljetima stvorenim za prikupljanje djubreta, a ne za nenosti…

Onda, jednog neobinog dana, sa neba pada raketa, iz koje izlazi elegantni, sjajni letei robot po imenu "EVA" – iji je zadatak procena vanzemaljske vegetacije. Eva je programirana da utvrdi da li se ivot vratio na pustu Zemlju. Radja se ljubav na prvi pogled za Volija koji e dati sve od sebe da vie ne bude sam:

Tvorac Piksarovog hit filma "Finding Nemo" Endrju Stenton je ko-scenarista i reditelj "Volija".

"Dva programirana lika nastoje da ustanove ta je ivot i ta je njegov smisao… a to je ljubav… i da otkriju ta ona znai. Za to je potreban iracionalni in ljubavi. Svi mi imamo svoje navike, rutine, programirane stvari kojima se okreemo umesto da zaista ivimo. One nisu same po sebi loe. Medjutim, mi ih koristimo kao pomono sredstvo da ispunimo svoje vreme i izbegnemo negovanje veza, izbegnemo kontakt jedni sa drugima. To se vidi na svakom koraku … moemo da budemo svi u istoj sobi a opet svako u svom malom svetu, i postaje sve lake da se tako zatvorimo…"

U ovom komentaru ima vie rei nego to ih Stenton koristi u itavoj prvoj polovini Volija, ali on tvrdi da je film pun dijaloga.

"Za mene on ima dijalog od prvog kadra. To nije nain na koji vi I ja govorimo, ali svaki mali um i zujanje I utanje je isplanirano I realizovano tako da bi se izrazila odredjena namera, svaki put kada Voli ili Eva "govore". Kada sam pisao scenario za film, pre nego to smo bilo ta nacrtali, imao sam napisane dijaloge za sve likove I stavio bi ih u zagrade tako da sam tano znao ta ele da izraze."

Ben Burtt je kreator Volijevog "glasa". U pitanju je dobitnik Oskara za zvune efekte, koji je prethodno podario mo izraavanja robotu R2-D2 iz "Ratova zvezda".

Trik kod stvaranja iluzije da te maine govore jeste da se nekako pronadje balans izmedju ljudskog apsekta, ideje da je u pitanju lik sa duom – I aspekt maine, jer elite da uverite publiku da su to zaista maine koje govore…Poinjemo tako to se neka re snimi, sa dosta emocija, ali se onda zvuk ubacuje u kompjuter I tu se razgradjuje."

Voli otkriva klju koji e ljudima omoguiti da se vrate kui i obnove unitenu planetu ali reditelj Stenton tvrdi da nije pravio animiranu "Neprijatnu istinu".

"Nisam imao ekoloku poruku na umu, iako mi je bilo jasno da se neki elementi podudaraju sa njom. Poslednje to elim kada gledam film je da mi neko "popuje". Ne smeta mi to sam se dotakao ekolokih tema ali je glavna poruka da ako "obratite panju na veze sa drugim ljudima, svi ostali aspekti vaeg ivota e uivati koristi od toga"

Elisa Najt je glas robota Eve, a junacima Volija su takodje podarili Def Garlin, Keti Nadimu, Sigurni Viver i Don Racenberger, dok je muziku komponovao Tomas Njuman.