Direktor Amerikog Instituta za politiku zemlje, Lester Braun, predstavio je ambiciozni plan za drastino smanjenje oslobaanja gasova staklene bate u svetu, u narednih 12 godina.

Oba amerika predsednika kandidata kau da su predani usmeravanju Sjedinjenih Drava na put smanjenja oslobaanja takozvanih "gasova staklene bate" za 60 do 80 procenata, do 2050. godine. Funkcioneri Evropske unije kau da rade na neposrednije izvodljivom planu, da se oslobaanje tetnih gasova do 2020. smanji za 20 procenata. Meutim, direktor vaingtonskog Instituta za politiku zemlje, Lester Braun, kae da su obe te inicijative nedovoljne. Umesto da se oslobaanje tetnih gasova do 2020. godine smanji za petinu, ili da se do 2050. smanji za vie od polovine, Braun kae da bi svet morao da smanji oslobaanje tih gasova za itavih 80 odsto, i to ne kasnije od 2020. godine. To zvui preambiciozno, ali Braun predlae tri osnovne strategije.

"Prva je da se u itavoj svetskoj privredi sistematski podie nivo efikasnosti korienja energije. Druga je masovni prelaz sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. I trea - zabrana seenja uma, uz veoma ambicioznu inicijativu njihove obnove saenjem milijardi drvea."

Braun je taj plan predstavio tokom telekonferencije sa amerikim i stranim izvetaima. Prema njegovim reima, zamenjivanje klasinih sijalica sa uarenim vlaknom novim, fluorescentnim sijalicama, smanjilo bi potronju struje u svetu za 12 procenata. To bi omoguilo Sjedinjenim Dravama i drugim zemljama da zatvore na stotine termoelektrana na ugalj i tako smanje oslobaanje gasova staklene bate.

Braun takoe preporuuje masovnu izgradnju elektrana na vetar, sunce i geotermalnu energiju. Te elektrane sluile bi za punjenje akumulatora nove generacije hibridnih vozila, koja se sada razvijaju u Sjedinjenim Dravama i Japanu. Prelaz sa motora sa unutranjim sagorevanjem, kombinovan sa ulaganjem u javni prevoz, imao bi dramatian efekat na zagaivanje vazduha.

Braun dodaje da politiari u svetu imaju tendenciju da ocenjuju koliko je smanjenje oslobaanja gasova staklene bate politiki izvodljivo, ali kae da je to pogrean pristup. Umesto toga, kae on, politiari bi trebalo da se pitaju koliko je smanjenje neophodno da se izbegne ekoloka katastrofa.

"Re nije samo o klimatskim promenama. To se tie i bezbednosti izvora hrane. Ako nastavimo ovako, led na Grenlandu e se verovatno istopiti to e podii nivo mora za 7 metara. A to bi moglo da stvori na stotine miliona izbeglica pobeglih od rastueg mora."

Kritiari esto uzvraaju da su takvi planovi skupi i da bi ograniili ekonomski rast. Braun kae da bi dugorona cena neektivnosti bila vea i da bi vlade trebalo da razmotre smanjenje poreza na prihode, uz istovremeno poveanje poreza na potronju energije i zagaivanje.