Sve vie ljudi se danas pita da li da kupi hibridni automobil, koristi javni prevoz ili da ide na posao – biciklom. Te odluke ostavljaju za sobom takozvani lini «ugljeniki otisak».

Gotovo sve to svakodnevno radimo – od samog boravka u kui sa upaljenim svetlom, gledanja televizije ili vonje automobila, podrazumeva potronju energije. A gotovo svaka potronja energije proizvodi ugljendioksid i druge gasove koji izazivaju efekat staklenika.

Vlade i organizacije za zatitu ivotne sredine sada mere ugljendioksid i gasove koje proizvodi naa aktivnost. To se naziva ugljenikim otiskom, kae Kati Mendes, iz PJU Centra za globalnu klimatsku promenu.

«Ugljeniki otisak je u sutini zbir ukupne energije koju iskoristi pojedinac», kae ona.

Ugljeniki raunar moe da pomogne pojedincima da izmere sopstveni ugljeniki otisak. Jednostavno ukucajte «Ugljeniki otisak» u svoj omiljeni pretraiva i naiete hiljade organizacija koje mogu da izmere va lini otisak.

Ovo je «Personalni raunar» na veb stranici amerike Agencije za zatitu ivotne sredine. Kada odgovorite na pitanja o svojoj kui, uobuajenom nainu prevoza i ivota uopte, raunar specifikuje i sabira vau energetsku potronju.

«Dobar raunar e vam dati posebna uputstva i savete koji mogu odmah da se koriste za smanjenje ugljenikog otiska», kae Kati Mendes.

Kati Mendes, iz PJU Centra za globalnu klimatsku promenu

Skot Sklar gotovo 40 godina pokuava da smanji svoj «otisak». On je svoju kuu u blizini Vaingtona sagraenu 1920-ih godina u pretvorio kuu koja tedi energiju – pomou mnotva solarnih ploa.

«U mojoj kui od 3,1 kilovata, imam dva kilovata polikristalina na glavnom krovu i pola kilovata fotovolteksa na manjem krovu s druge strane, a solarni bojler takoe ima snagu od neto vie od pola kilovata. Prema tome, imam 3 kilovata u kui od 3,1 kilovata, to znai da na dan kao to je dananji obian proleni, uopte ne troim energiju iz elektrine mree», kae Sklar.

On je postavio dodatnu izolaciju u celoj kui, ventilaciju na tavanu da bi leti smanjio unutranju temperaturu i turbinu na vetar koja takoe proizvodi elektrinu energiju – pored solarnog bojlera.

«Kada sam sve to sredinom 1980-ih instalirao, mesena rata za kuu se poveala za oko 8 dolara. Ali sam tada tedeo 25 dolara na energiji, a danas tedim 40 dolara meseno i cela investicija je otplaena», kae on.

Sklar je oko kue posadio voe i bobice i skuplja otpadnu vodu u burad za zalivanje bate. U podrumu su akumulatori u kojima se skladiti elektricitet iz solarnih panela.

«Ovo su ti akumulatori. Nije im potrebno nikakvo odravanje, a u njima je elektrina energija iz svih panela na krovu», kae Sklar.

On je po kui postavio i energetski efikasne ureaje i ventilatore koji meaju vazduh. On organizuje i posete imanju za klijente svoje kompanije «Stela grup». Kompanija pomae vladi i privatnim firmama da preurede svoje objekte da bi bili energetski efikasniji.

Sklar je protekle tri godine isprobavao i hidrogensko gorivo.

«Ta elektrina energija se dobija bez toplote, bez buke i izluuje jedino istu vodu koja u sutini navodnjava ovo malo drvo ovde u oku», kae Sklar.

On kae da je oko 80 odsto dananje iste energije isplativo.

«Problem globalnog zagrevanja, rekao bih, konano poinje da dovodi do shvatanja da ljudi moraju sami da urade neto pre nego to ponu da brinu o uei vlade ili nekog drugog.»

Sklar vozi hibridni automobil. Smatra da e kuna energija u bliskoj budunosti biti povezana sa prirunim energetskim sistemima, bez obzira da li se radi o solarnoj, energiji vetra, elijskim gorivima ili drugim istim tehnologijama. Sve e to doprineti smanjenju naeg «ugljenikog otiska».