Krivica za skok cena hrane u svetu esto se baca na poveano korienje kukuruza i drugih poljoprivrednih proizvoda za proizvodnju biogoriva, kao to je etanol. Protivnici tog gledita kau da je uticaj biogoriva na cene hrane preuvelian i da e neka nova goriva na ijem se razvoju radi, uskoro smanjiti taj problem.

Ameriki kukuruz, ito i soja hrane dobar deo sveta, pored toga to se velike koliine prerauju u alkoholna goriva, kao to je etanol. Biogoriva obezbeuju amerikim farmerima stabilne cene otkupa, a drugima radna mesta u lokalnim rafinerijama. Prema amerikom federalnom zakonu, etanol ini do 10 odsto goriva korienog u automobilima na benzinski pogon, iako neki modeli mogu da ga koriste i u visini od 85 odsto. Ali kritiari kau da je taj plan lo jer etanol daje manje od dve jedinice energije za svaku jedinicu utroenu u njegovoj proizvodnji. ak i pristalice etanola kau da njegova budunost lei u korienju nejestivih delova kukuruza, kao to su stabljike, od kojih se proizvodi takozvano celulozno gorivo. Brajan Denings je predstavnik Amerike koalicije za etanol.

"Mislim da e prvo celulozno biogorivo koje e se pojaviti na tritu verovatno doi od neke vrste poljoprivrednih otpadaka. Mi smo velike pristalice celuloznog etanola, pored onog koji se dobija od kukuruza. U stvari, potrebne su nam obe vrste."

Za sada, najvie obeava sirovina zvana sorgum, vrsta itarice koja se koristi za proizvodnju nekih vrsta ljudske i stone hrane. Neki strunjaci smatraju da bi gorivo od sorguma moglo da se pojavi na tritu u roku od 5 godina. Meutim, istraivai na teksakom Univerzitetu A i M eksperimentiu i sa drugim vrstama biljaka koje bi mogle masovno da se gaje. Direktor tog programa, Mark Hasi, kae da se mnogo radi na dobijanju goriva slinog benzinu - direktno iz biljaka.

"Nastojimo da proizvedemo gorivo identino onom koje se dobija iz nafte, ali od biljnog materijala."

Materijal koji najvie obeava su alge, koje rastu u plitkim basenima. Dejvid Baltensperger nadgleda program za istraivanje zemljita i useva.

"Alge sadre oko 60 odsto ulja, kada se mere kao suva materija. Sojina sama sadri izmeu 17 i 18 procenata."

Baltensperger dodaje da bi korienje algi za proizvodnju goriva doprinelo smanjenju oslobaanja tetnih gasova. U stvari, ugljendioksid se upumpava u bazene sa algama koje ga koriste za fotosintezu.

Kroz nekoliko godina, mnogi automobili mogli bi da sagorevaju biogorivo. Mark Hasi upozorava da je malo verovatno da e biogoriva jednoga dana zameniti naftu, ali da bi ipak mogla bi da smanje potranju za naftom.

"Ako bismo mogli da sve veu potranju za energijom, u naoj zemlji i u inostranstvu, smanjimo uz pomo biogoriva, daleko bismo odmakli u reavanju problema sa energijom."

Hasi kae da razvoj proizvodnje biogoriva ne bi trebalo da poremeti proizvodnju ljudske i stone hrane i industrijskih vlakana. On istie da je za proizvodnju biogoriva pogodno i loije zemljite, to smanjuje potrebu korienja zemljita na kome se uzgajaju biljke za ljudsku ishranu.