Kada je re o biogorivu najee se misli na etanol dobijen iz kukuruza ili biodizel dobijen iz soje. Ali postoje i druge sirovine za proizvodnju biogoriva, na primer alge koje sadre znatnu koliinu masti. Ameriki Sekretarijat za energetiku itavih 20 godina eksperimentisao je sa algama. Ideja je naputena kao neekonomina. U meuvremenu, cena nafte je toliko porasla da su alge ponovo postale interesantne.

Direktor Centra za biorafineriju, na Univerzitetu drave Minesota, Roder Ruan, kae da se alge ve odgajaju za dobijanje ulja, koje se koristi u farmaceutskoj industriji, prirodnim dodacima hrani i kozmetikim sredstvima.

"Za sada, u otvorenim basenima lako moe da se dobije do 19 hiljada litara ulja, dok se iz sojine same dobija 190 litara. Oigledno, razlika je sto puta vea."

Ali kako odgajati toliku koliini algi da to zaista utie na trite? Ruan kae da bi za to trebalo iskoristiti postrojenja za preiavanje vode iz kanalizacije.

"Ta voda sadri mnogo hranljivih materija - fosfora, azota i drugih. U stvari, velika sredstva se troe za preiavanje vode od njih. Znai, time bi jednim udarcem ubili dve muve i to je ono emu se nadamo."

Postrojenje za preradu kanalizacione vode u gradu Sent Pol, u Minesoti, sagraeno je na obali reke Misisipi. Suteren zgrade, u kome se iz vode izdvajaju vrste materije, je svetla hala puna elinih cevi, ventila i rezervoara. U jednom uglu, Ruanov tim postavlja police sa akvarijumima, u kojima e se gajiti ljigave, zelene alge. Kada sve bude povezano, deo delimino preraenog vrstog otpada iz kanalizacije bie sprovoen do akvarijuma sa algama. Bob Polta je rukovodilac istraivako-razvojnog tima u ovom postrojenju.

"U ovoj tenosti ima dosta fosfora, neto amonijaka i azota - sve ono to je potrebno algama."

Polti se dopada ideja sa algama jer njegovo postrojenje svakoga dana mora iz kanalizacije da izdvoji 4 tone fosfora i vie od 16 tona azota. On kae da su alge ogroman potencijal, kako za preiavanje kanalizacione vode tako i za dobijanje energije.

"Svi baseni za preiavanje kanalizacije u malim zajednicama u sutini koriste alge, ali one se ne prikupljaju. Ovde imamo dve istraivake grupe. Jedna prikuplja alge i od njih proizvodi biodizel, a druga koristi alge za preiavanje kanalizacione vode. Sada treba da vidimo da li te dve stvari moemo da spojimo."

Bob Polta kae kako oekuje da e se do kraja godine znati da li je to zaista praktina ideja. Istraiva sa Univerziteta drave Minesote, Roder Ruan, dodaje kako je uveren da e u roku od 6 do 10 godina, negde, neko, poeti da masovno proizvodi biodizel dobijen iz algi.