Veliki delovi floridskog ekosistema su isueni - posle viedecenijske kontrole poplava. Projekat obuhvata najvei vetaki nadzemni rezervoar na svetu i uveni Nacionalni park Everglejds.

Najbolji nain obilaska ovog dela Floride je putovanje brodom. Plavni basen reke Kisimi je deo ekosistema veliine 47 hiljada kvadratnih kilometara, koji obuhvata i Everglejds, najvei subtropski rezervat u Sjedinjenim Dravama. ak Vilbern vodi ekipu armijskog Ininjerijskog korpusa koja obnavlja basen. On kae da kanali probijeni tokom 1960-ih i ranih '70-ih da bi se spreile poplave, izazivaju ozbiljan poremeaj ekologije Everglejdsa i movara na jugu Floride.

«To je dovelo do promene plavnog basena. Obuhvatilo je taj basen i u sutini ga isuilo», kae Vilbern.

Kanali su isuili dve treine basena. Zbog toga je ameriki Kongres 1992. odobrio radove, kao to je izgradnja ove brane, da bi obnovio vie od stotinu kvadratnih kilometara plavnog basena.

«Basen reke Kisimi treba da bude potpuno obnovljen do 2012, tako da ima jo mnogo da se uradi u naredne etiri godine», kae Vilbern.

Plan obuhvata i obnovu gotovo 70 kilometara krivudavog korita reke.

Dalje na jug, na velikim floridskim poljima eerne trske, restauraciju je podstakao najavljeni sporazum u vrednosti od milijardu i 750 miliona dolara, izmeu najveeg amerikog odgajivaa eerne trske i drave Floride.

Prema tom sporazumu, o kojem se jo pregovara, Ju-Es uger bi prekinuo rad posle otprilike est godina i prodao gotovo 780 kvadratnih kilometara polja eerne trske da bi se dobio prostor za mreu rezervoara i movara kojima bi se vratila voda u Everglejds.

ak i pre nedavnog saoptenja kompanije Ju-Es uger, poela je izgradnja jednog ogromnog rezervoara.

Nadleni kau da je prerano govoriti o moguem uticaju dogovora sa proizvoaem eerne trske na planove za izgradnju rezervoara. On bi se koristio za obnovu gotovo milion hektara ekosistema Everglejdsa – skupljanjem gotovo est milijardi litara vode dnevno, koji sada otiu u more. Greg Mej, ef Slube za obnovu ekosistema June Floride, koordinie rad agencija koje izvode restoraciju.

«Moramo da obezbedimo prostor za skladitenje vode, mogunost preiavanja vode i zatitu od poplave, koja je neophodna da bi se zatitilo sedam miliona ljudi koji okruuju preostali Everglejds», kae Mej.

Rezervoar je element sveobuhvatnog plana restauracije Everglejdsa u vrednosti od osam milijardi dolara.

Meutim, jedna organizacija za zatitu prirodne sredine je pokrenula sudski proces i rad na rezervoaru je trenutno prekinut. Bred Sjuvel, pravni zastupnik Saveta za odbranu prirodnih izvora, kae da savet trai garancije da e rezervoar biti korien za obnovu Everglejdsa, a ne za razvoj.

«Iako je u samom naslovu restauracija Everglejdsa, u Floridi su veoma jaki interesi koji bi hteli da se rezervoar preteno koristi za snabdevanje vodom. Oni oekuju da se potranja vode u naredih 20 godina povea za 30 odsto», kae Sjuvel.

Mnogi strunjaci kau da e najnoviji rast u ovom delu Sjedinjenih Drava da onemogui vraanje Everglejdsu njegovog nekadanjeg sjaja. Ipak, program restauracije je bar pokuaj da se to ostvari.