Predsednik Dord Bu kae da je preostalih 14 osumnjienih terorista visokog profila, koji su drani u tajnim zatvorima Centralne obavetajne agencije, prebaeno u pritvorni centar u Zalivu Gvantanamo na Kubi, kako bi bili izvedeni pred lice pravde za zloine koje su poinili. U zatvorima CIA-e, nema vie zatvorenika. Meu 14-oricom su i neki vodei lanovi teroristike mree al-Kaida, kao to su Kalid eik Mohamed i Ramzi bin al-ib, koji imaju veze sa napadima na SAD 11. septembra 2001.

Ispitivanje ovih i drugih osumnjienih terorista, rekao je predsednik Bu, doprinosi spreavanju novih teroristikih napada u SAD i drugde.

«Informacije koje dobijamo od tih zatvorenika dopunjujemo obavetajnim podacima… koje smo dobili iz drugih izvora, a ti podaci pomau nam da poveemo stvari i zaustavimo napade pre nego to se dogode. Informacije dobijene od terorista, ispitivanih u okviru ovog programa, doprinele su otkrivanju zavera i teroristikih elija u Evropi i na drugim mestima. Pomogle su naim saveznicima da zatite svoje stanovnitvo od smrtonosnih neprijatelja. Ovaj program je bio i ostaje jedno od najvanijih oruja u naem ratu protiv terorizma. On je od neprocenjive vanosti za nas i nae saveznike», rekao je predsednik Bu.

etrnaest osumnjienih terorista, koji su prebaeni u ameriki pritvorni centar u Gvantanamu, imae isti tretman kao i drugi tamonji zatvorenici. To u najmanju ruku ukljuuje zatitu pod odredbama enevske konvencije, koja se jo naziva i «Opti lan tri». Prema toj odredbi, osobe koje ne uestvuju aktivno u neprijateljskim dejstvima, ukljuujui i one koje su u pritvoru, treba da budu tretirane humano. Predsednik Bu kae da e predstavnici Meunarodnog komiteta Crvenog krsta moi da se susretnu sa zatvorenicima:

«Dok budu u Gvantanamu imae istu vrstu hrane, odee, zdravstvene zatite i priliku da se mole, kao i drugi zatvroenici… I nastavie da budu tretirani humano, onako kako oni nisu tretirali druge», rekao je predsednik Bu.

Predsednik Bu zatraio je od Kongresa da usvoji zakon po kome bi se SAD dozvolilo da za ratne zloine sude nezakonitim borcima, ukljuujui i one pritvorene u Gvantanamu u vojnim tribunalima. Onima koji budu krivino gonjeni bie omogueno da imaju advokate. Mnogi od onih kojima ne bude sueno, rekao je predsednik Bu, bie deportovani u svoje domovine, ukoliko te zemlje prue adekvatne garancije da se sa tim pojedincima nee loe postupati i da im se nee dozvoliti da se vrate u borbu. Predsednik Bu je zatraio pomo drugih zemalja u ovom procesu, kako bi pritvorni centar u Gvantanamu na kraju mogao da bude zatvoren.