Odluka administracije Predsednika Bua da uputi visokog zvaninika dravnog sekretarijata, Vilijama Bernsa, na razgovore o iranskom nuklearnom programu, koji se odravaju u subotu u enevi, mogla bi da bude nagovetaj namere Vaingtona da promeni kurs prema Iranu. Bela kua, ipak, insistira da ne odustaje od zahteva da Iran prekine svoj program obogaivanja uranijuma.

Nedavne iranske raketne probe pojaale su tenzije u regionu. Iranska dravna televizija prikazala je iransku vojnu mo kao podtekst predstojeih pregorova sa Iranom.

Vilijem Berns, bivi ameriki ambasador u Moskvi, prisustvovae razgovorima iji cilj je da se Teheran privoli da odustane od svog programa za obogaivanje uranijuma.

Ameriko-iranski diplomatski odnosi su prekinuti jo 1979. posle islamske revolucije u Iranu, kojom prilikom su lanovi amerike ambasade u Teheranu drani kao taoci.

Buova administracija je do sada odbijala direktne kontakte sa Iranom sve dok Teheran ne obustavi sporni nuklearni program.

U tim okolnostima odlazak visokog zvaninika dravnog sekretarijata kao to je Vilijam Berns na predstojee razgovore, mnogi ocenjuju kao vaan iskorak.

«Sa iranskog stanovita simboli i signali su znaajne stvari, bez obzira da li su namerni ili ne. Mislim da e biti veoma zanimljivo videti kako e Iranci protumaiti ovo i da li e doi do nekog prodora, odnosno poetka verovatno dugotrajnog i mukotrpnog procesa pregovora».

Iran odbija da obustavi svoj nuklearni program za koji tvrdi da ima iskljuivo mirnodopske svrhe. Meutim, ni tri paketa sankcija Ujedinjenih nacija, koje su dosada zavedene Iranu, nisu uspeli da promene stav Teherana.

Bivi ameriki ambasador u Ujedinjenim nacijama, Don Bolton protivi se razgovorima na visokom nivou.

«Prisustvo amerikog zvaninika na pregovorima znai da Iran ne mora da ispuni uslov za pregovore – da obustavi program za obogaivanje uranijuma. Administracija tvrdi da je ovo jedini put da e dozvoliti ameriko prisustvo, a da ameriki predstavnik nee uopte govoriti. To je kao da aljemo lutku na koju je privezan magnetofon. To e samo stvoriti zabunu oko injenice da je administracija preokrenula svoj stav za 180 stepeni i to je znaajna pobeda za Iran».

Glavni pregovara i predstavnik Evropske Unije, Havijer Solana, ponudio je, u ime Amerike i pet drugih zemalja, paket podsticajnih mera Iranu.

Mere ukljuuju «direktan dijalog» ukoliko Teheran suspenduje program za obogaivanje uranijuma.

Portparol dravnog sekretarijata, on Mekormak je najavio razgovore na jo viem nivou ukoliko Iran ispuni postavljeni zahtev.

«Ukoliko budu prekinuli obogaivanje uranijuma, videe amerikog predstavnika za pregovarakim stolom, pa ak i dravnog sekretara.»

Teheran nije nikada pristao na takav uslov, dok je iranski vrhovni voa ajatola Hamenei rekao ovih dana da postoje jasna ogranienja u pogledu nuklearnog pitanja.

Meutim, Don Kalabreze tvrdi da najnoviji ameriki potez predstavlja izazov za Teheran.

«Ovo moe u stvari da ispadne veoma mudar dravniki potez kojim se cela stvar stavlja na teret Teherana i upuuje poruka da smo spremni da se sastanemo i razgovaramo na najviem nivou i sada ekamo odgovor. Jer ukoliko ne uzvrate bie svima jasno da stvari ne napreduju zbog iranske, a ne amerike strane.»

Na ulicama Teherana, vest o predstojeim razgovorima, kojima e prisustvovati i visoki ameriki zvaninik, podstakla je nadu da bi moglo da se nadje mirno reenje za spor oko iranskog nuklearnog programa.