Na bujna 424 hektara, prostire se vie od 40 razliitih vrtnih i parkovskih tipova. U staklenoj bati se moe nai pet i po hiljada razliitih biljnih vrsta.

Glavni staklenik Longvudskih bata je ispunjen mirisima i bojama hiljada cvetova. Cvee se paljivo aranira i esto menja, tako da se cela bata neprekidno razvija. Nedavno obnovljeno istono krilo staklenika sadri mediteransku i subtropsku floru, koja je dodatak velikim lejama sezonskog bilja. U zapadnom krilu su predstavljene biljke iz drugih regiona sveta, meu kojima su tropska dungla i pustinja. Uprkos velikoj raznovrsnosti bilja i cvetova, osoblje neprekidno traga za novim eksponatima, kae Dim Setin, jedan od pejzanih arhitekata u Longvudskim batama.

«O svemu to gajimo odluuje se najmanje godinu unapred. Krstarimo svetom tragajui za novim biljkama, koje potom obraujemo i unosimo u prostor», kae Setin.

Naporan rad osoblja odraava viziju osnivaa Longvudskih bata, industrijalca Pjera Semjuela Duponta. On je 1906, da bi sauvao drvee, kupio zemjite na kojem je dananji vrt. Dupont je kao svetski putnik godinama irio svoje imanje i dodavao nove biljke i cvee koje je donosio sa putovanja. Posle njegove smrti, bate je preuzela Longvudska fondacija, koja do danas nastavlja da iri njegovu prvobitnu viziju. Longvudske bate su postale izloba flore koja utie na ameriku hortikulturu kroz brojne obrazovne programe. Patria Ivens, zaduena za komunikacije, kae da je obrazovni program bio jedan od Dupontovih dugogodinjih ciljeva.

«Longvud je vrlo posveen organizovanju raznovrsnih obrazovnih programa. Od stairanja srednjokolaca i studenata, do dvogodinjeg programa za profesionalce, na kojima se obuavaju budui batovani. ak imamo i postdiplomski program sa Delaverskim univerzitetom, sa kojeg izlaze neki od zaista vodeih batovana sutranjice», kae Patria Ivens.

Napravljene po ugledu na velike evropske vrtove, Longvudske bate nadahnjuju budue narataje inenjera hortikulture, kao botaniki praznik za oi i duu.