Povodom izruenja Radovana Karadia Hakom tribunalu, razgovarali smo sa Kenetom Rotom, izvrnim direktorom organizacije za zatitu ljudskih prava Hjuman Rajts Vo. Odgovarajui na pitanje u emu je znaaj izruenja Karadia pred lice pravde, Rot je rekao:

«Smatram da je, sa stanovita meunarodne pravde, ovo prava prekretnica. Re je, pre svega, o najpoznatijem optueniku za ratne zloine u svetu. injenica da je punih 13 godina uspevao da izbegne pravdu bila je teka uvreda za sve one koji ele jasno da predoe, da masovni zloini ne mogu da prou nekanjeno. Karadi se sada najzad nalazi u pritvoru. Ovo je trenutak pobede za sve koji se zalau za ostvarenje pravde i za mnogobrojne rtve Karadievih nedela tokom rata u Bosni i Hercegovini.»

Iz dugotrajnog ekanja na hapenje Karadia mogu se izvui dve pouke, kae Rot.

«Prvo, niko se ne moe kriti zauvek. Karadi se vrlo uspeno preruio. Da sam sluajno nabasao na njega na ulici, verovatno ga ne bih prepoznao. Pa, ipak, svet mu je stao na put. Krahirala je zatita koju je mislio da ima i koja ga je uljuljkivala u to da e veno iveti bezbedno i udobno u Beogradu. Druga vana lekcija je da istrajan pritisak meunarodne zajednice donosi rezultate. Karadi nije uhapen zato to je vlada u Beogradu sama od sebe reila da preduzme taj korak. Evropska unija je bila ta koja je evropsku integraciju Srbije uslovila punom saradnjom Beograda sa Hakim tribunalom. Kljuni deo te saradnje je bilo izruenje Karadia i Mladia, kao i druge vrste saradnje sa tribunalom. Nova vlada u Srbiji je oigledno dola do zakljuka da je reavanje pitanja Karadia u interesu zemlje. Vlada je zakljuila da interes zemlje lei u pridruivanju Evropi, koje obezbeuje bolji ekonomski i drugi napredak Srbije.»

Meutim, Karadia u Srbiji jo uvek podrava veliki broj ljudi, primeuje Rot.

«Mislim da je predsednik Tadi zabrinut zbog toga. Jedan od njegovih prethodnika, premijer ini, ubijen je zato to je Miloevia predao Hagu. Tadi pokuava da bude oprezan i u pravu je kada kae da je predaja Karadia meunarodna obaveza Srbije. Nije na njemu da predvia ishod suenja. Jedino to sada moe da kae jeste da je Karadi optuen za teke zloine i da e mu na osnovu toga biti sueno. Uveren sam da e suenje biti pravedno i da emo tek tada ustanoviti pravu Karadievu krivicu.»

Po Rotovim reima, suenje Radovanu Karadiu bie poruka drugim autoritarnim liderima u svetu.

«Mislim da se glavna lekcija koju svaki diktator treba da naui sastoji u tome da mora dobro da razmisli o posledicama vrenja zloina protiv ovenosti. Do nedavno neki su moda pomiljali da takvi zloini prolaze nekaenjeno i da ne postoji nikakav sistem meunarodne pravde. Ali primeri biveg liberijskog predsednika arlsa Tejlora, ileanskog generala Pinoea, Miloevia ili sudanskog predsednika Baira, protiv kojeg je nedavno podignuta optunica, kao i Karadievo hapenje i predaja Hagu, ukazuju da meunarodna pravda itekako postoji. Nadam se da e ti primeri biti opomena za druge diktatore u svetu. Radovan Karadi je verovatno na poetku mislio da je isuvie vaan i da nikada nee dospeti u ruke pravde. Meutim, interesi drave se menjaju i u jednom trenutku potovanje vladavine pravde postaje veoma bitno pitanje za drutvo koje eli napred.»

Kenet Rot je optimistian da e Ratko Mladi takoe uskoro biti u hakom pritvoru.