Ve godinama malo je nade za ljude kojima je ustanovljena Alchajmerova bolest. Sadanji lekovi tretiraju samo simptome, inei samo pitanjem vremena kada e stanje pacijenta da se pogora do te mere da on vie ne moe da funkcionie.

Najnoviji izvetaji o uspehu eksperimentalnih lekova i tretmana, izazvali su oduevljenje u medicinskoj zajednici – zbog mogueg usporavanja oteenja mentalnih funkcija pacijenta, pa ak i poboljanja memorije. Radi se o leku nazvanom AL-108. Spreju za nos koji funkcionie tako to napada proteinske naslage.

«To bi zapravo trebalo da sprei pojavu tih naslaga i samim tim zatiti delove mozga koje bi gomilanje naslaga moglo da razori», kae Piterson.

«Time se poboljava memorija, to bi moglo da bude veoma vano za lanove porodice», dodaje njegova koleginica Mari Sevard.

Istraivai istiu da su ustanovili znaajno poboljanje za samo nekoliko sedmica. Medjutim, A-108 je sada u drugoj fazi ispitivanja, to znai da je potrebno jo mnogo godina da bi se pojavio na tritu. U svakom sluaju, naunici kau da ak i male promene u nainu komuniciranja sa pacijentima, mogu da uine postojee tretmane efektivnijim, pre svega tako to ete sa pacijentima razgovarati kao sa odraslima.

«Ukoliko osoblje za negu koristi takozvani odrasliji govor, to je na neki nain slino dejem govoru, pacijenti postaju aktivniji, agresivniji i borbeniji», kae Piterson.

«Pravilo ponaanja je da razgovarate sa njima kao to biste razgovarali sa bilo kojim drugim lanom porodice», dodaje Sem Gandi iz Udruenja za Alchajmerovu bolest.

Male promene koji bi mogle da stvore veliku razliku u spreavanju razvoja Alchajmerove bolesti.

Naunici su optimistini i zbog novih tehnika snimanja, koje otkrivaju naslage na mozgu – za koje se veruje da doprinose bolesti. Ali, nova saznanja, za porodice koje ve pate zbog Alchajmerove bolesti, nee biti od velike koristi u skorije vreme.