Mnoge zemlje, namjerno ili ne, insistiraju na merama koje oteavaju pokretanje novih poslovnih poduhvata. Pojedini preduzetnici navode da moraju da plaaju mito kako bi mogli da dobiju poslovne dozvole, dok se drugi ale na brojna ogranienja.

Preduzetnik iz San Franciska Kreg Njumark lako je krenuo u svoj poslovni poduhvat. Njumark je pre deceniju, bez dozovole ili zvaninog odobrenja, napravio vebsajt za oglaavanje na internetu. Craiglist.org je danas jedna od najpopularnijih internet stranica, sa mogunou za oglaavanje u preko 500 gradova.

“U sutini je re o veoma jednostavnom vebsajtu, gde ljudi mogu da obavljaju svakodnevne poslove, nau posao ili stan. Podsea na buvlju pijacu i funkcionie. Deo naeg uspeha je to to olakavamo stvari”, kae Kreg.

Mnoge vlade meutim nisu spremne da to urade. Kompanije u Rusiji moraju redovno da plaaju mito kako bi dobile neophodne dozvole. Direktor kompanije za hemijske prizvode Jana Jakovljeva provela je sedam meseci u zatvoru, jer nije pristala na ucene jednog birokrate. Ona istie da je nezakonito ponaanje stalno prisutno zbog korumpiranosti ruskog sudstva.

“Tuilac ne bi trebalo da istrauje, ve da pokae efikasnost, koja se ogleda u tome koliko je sluajeva dolo na sud, te koliko ima presuda u korist tuilatva”, kae ona. 

Janin poslovni partner Aleksej Protski ali se na brojne propise i zahteve u vezi sa pravljenjem izvjetaja. 

“Preterana papirologija za menadera znai gubitak vremena i smanjenu poslovnu produktivnost”, kae Protski.

Distributer hrane iz Venecuele Santjago Alvarez kae da je birokratija u toj zemlji velika i da nepovoljno utie na poslovanje. 

“Postoji veliki broj pravila i koraka, kao i dozvola koje treba da dobijete od vlasti kako biste mogli da poslujete. Poznajem ljude koji su zatvorili svoja preduzea zato to su se suoavali sa tolikom birokratijom”, kae Alvarez.

Vlasnik restorana u Islamabadu Aar Hafez kae da su ogranienja poslovanje manja u proteklih nekoliko godina, ali da i dalje predstavljaju teret.

“U ovom poslu, suoeni smo sa ogranienjima u brojnim slubama - socijalno osiguranje, porezi, lokalna vlada”, kae Hafez.

Svetska banka izdaje godinje izvetaje, u kojima su zemlje rangirane po jednostavnosti otpoinjanja novog posla. Uzima se u obzir deset kriterijuma, meu kojima su dobijanje dozvola, upis imovine, dobijanje kredita, plaanje poreza i sprovoenje ugovora.

Ekspert u toj meunarodnoj  finansijskoj instituciji Dalija Kalifa kae da postoji trend podrke privatnom sektoru.  

“Mislim da vlade sve vie shvataju da treba da imaju ulogu regulatora, koji obezbeuju povoljnu sredinu za poslovanje. I u tom kontekstu, one se reformiu, menjaju zakone koji su vaili decenijama i koji vie ne funkcioniu u dananjem svetu”, kae Dalija Kalifa.

Egipat je ocenjen kao zemlja koja je sprovela najvie reformi prole godine, a slede Hrvatska, Gana, Makedonija i Gruzija. Egipat je, prema podacima Svetske banke, umanjio kapital potreban za otvaranje preduzea, smanjio nadoknade za upis imovine i ublaio birokratiju koja je usporavala izdavanje graevinskih dozvola. Preduzetnici meutim istiu da je potreban i dodatni napredak.