U kojoj meri je ekstaradicija Radovana Karadica Hagu doprinela unapredjenju imida i odnosa Srbije sa SAD i Evropskom unijom, kao i o delovnaju srpskog lobija u Vaingtonu, na saradnik Branko Mikainovi razgovarao je sa vaingtonskim politikim analitiarom, Obradom Kesiem.

KESI:Pod normalnim okolnostima i u situaciji gde postoje normalni odnosi izmedju Srbije i Amerike, bilo bi realno oekivati da bi ekstradicija Karadia doprinela normalizaciji i unpredjenju tih odnosa. Naalost, situacija je nenormalna u pogledu pozicije Srbije u odnosima ne samo sa Amerikom, ve i Evropskom unijom. Znate dobro da se poslednjih dana videlo da tu postoji jedan veliki problem - prvo to je napravljeno jeste veliki korak za Srbijusardnji sa Hagom i ovu vladu u Bogradu, ali se toj vladi to ne pripisuje kao njen uspeh, ve kao uspeh politike pritiska i uslovljavanja.

GLAS AMERIKE:Medjunarodna zajednica oekuje izruenje Ratka Mladia i Gorana Hadia. Da li mislite da e Srbija uskoro izai tome u susret?

KESI:Prvo, mora da dodje do hapenja. Ali, za mene je neto tu nelogino, a to je da nova vlada nije napravila neki sporazum oko hapenja Karadia, tako da jednostavno nema nekog nagradjivanja, ili se barem za sada to ne vidi. Sa jedne strane, moda je to dosta naivno od strane Beograda, da je oekivao da e to biti vidjeno u kontekstu onoga to bi normalna drava uinila prema svojim medjunarodnim obavezama i zakonu i prema sopstvenom zakonu,to je potpuno normalno i dobar potez. Medjutim, u velikoj meri, strani politiari vide to kao njihov uspeh, odnosno uspeh jedne politike koja je dovela Srbiju u situaciju da e ova vlada imati velike probleme ne samo sa Amerikom, ve i sa Evropskom unijom, ukoliko se ne postigne nekakav novi okvir za te odnose.Ako se uspostavi odnos i praksa da se sa Srbijom moe da razgovara samo sa pretnjama i kroz politiku uslovljavanja, onda se bojim da e taj drugi potez, koji bi bio logian u ovom momentu, biti veoma teak za ovu vladu i samu Srbiju. Takodje, ako je vlada odluila da mora da ispuni uslov saradnje sa Hagom u potpunosti, onda je nelogino to to nisu uradili odjednom. Ako su svesno odluili da uhapse samo Karadia a da ne uhapse drugu dvojicu optuenika u ovom trenutku, moda su se nadali da e pritisak nestatiposle njegovog hapenja, i da e malo dobiti na vremenu. Medjutim, mislim da su pogreno procenili situaciju i vidimo da jeefekat sasvim suprotan, tako da moemo da kaemo da ovaj potez, bar za sada, ne samo da nije pokazao neki rezultat to se tie Srbije, nego je u velikoj meri pogorao medjunarodnu poziciju Srbije. Ako pogledamo, na primer, situaciju u Evropskoj uniji, dobro znate da su, pre nego to je formirana vlada, Holandija i Belgija bile izolovane u Evropskoj uniji u svom miljenju da sporazum sa Srbijom treba da bude uslovljen punom saradnjom sa Hakim tribunalom. Sada kada pogledamo rezultatposle hapenja Radovana Karadia vidimo da vie nisu Holandija i Belgijaizolovane u uniji, ve da to postaje glavni trend i politika Evropskeunije. Pozicija Srbije u odnosu sa Evropskom unijomse. naalost, pogorala tim potezom. Okujem da e biti izvren veliki pritisak na Srbiju u pogledu to skorijeg hapenja RatkaMladia i Gorana Hadia.

GLAS AMERIKE:Ako se nedavna poseta kosovskih lidera Vaingtonu moe smatrati i kao vrhunac uspenog delovanja albanskog lobija, ta to znai za poziciju Srbije i pripreme za novu administraciju?

KESI:Ve odavno postoji vie problema u odnosima izmedju Vaingtona i Beograda. Jedan od tih problema u odnosima dve zemlje je da Srbijauopte nama efikasan lobi u Vaingtonu. Dravakao drava skoro da nije bila prisutna ovde, lobisti kojisu taj posao radili, koji je trebalo da predstavljaju itnerese Srbije i drave u Vaingtonu, ne samo da to nisu uspeli da uine na jedandobar nain nego se u velikoj meri nisu uopte bavili svojim poslom. Misalim da je to bio veliki promaaj od strane Srbije, ali to ne znai da nije potrebno da sada u ovom trenutku nova vlada, pokua da izgradi jedan ozbiljniji nain da se uje njen glas i da se definiu interesi Srbije u Vaingtonu, na nain na koji to ine i sve druge drave. To ne znai da preko noi moe neto da se izmeni, niti moe da se utie, na tvrd stav Amerike da Kosovo treba da bude nezavisno, ali je to nuno kao okvir za poboljanje odnosa i da se utie na brzinu poboljanja tih odnosa. Pre nego to dodje do potpune normalizacije odnosa Srbije i Amerike, mora da dodje do velikih promena i u Beogradu i u Vaingtonu. U Beogradu, ljudi moraju da shvate ozbiljnije da treba da se radi vie u vezi salobiranjem i da ne mogu da raunaju samo na ambasadu i srpsku zajednicu. Prevashodno je vano da vlada definie nacionalne interese, da da pravac i smer projekta lobiranja,jer bez toga ni jedan lobi ne moe da uspe. Ne mogu se imati razliita miljenja i stavovi, ve treba jasno definisatiinterese Srbije. Druga stvar je da vlada mora jasno da ka ta hoe. Mi znamo dobro ta nee— nee da prizna nezavisnost Kosova, ali ta je onda odgovor na to, ta ona nudi, ta trai? Mislim da su do sada srpskipolitiari bili jako veti da definiu ta nee, a vrlo slabi u tome ta hoe, a to mora da se izeni.U Americi, morada dodje do promene u miljenju i mentalitetu ljudi koji se bave Balkanom - da ne vide to, ako mogu da kaem, kao neku priliku za line ambicije. Mislim da bi mentalitet u Vaingtonu trebalo da bude mnogo otvoreniji i iskreniji prema Srbiji.