"Nadam se da e Srbiji poeti da se iroko otvaraju vrata svih zapadnih institucija, ukljuujui NATO," rekao je povodom izruenja biveg lidera bosanskih Srba Radovana Karadia Hakom tribunalu, predsednik Projekta za demokratije u tranziciji Brus Dekson u razgovoru sa kolegom Brankom Mikainoviem.

Dekson: Izruenje Karadia Hakom Hakom tribunalu znai prekretnicu u odnosima Srbije sa Evropskom unijom i time se uklanja dugogodinja barijera prema Beogradu i otvara put ka evropskoj integraciji. Sada e biti mogue da Beograd krene intenzivnije u integracioni proces, koji e se odraziti i u poboljanju politikih i ekonomskih perspektiva. Mada postoji zabrinutost povodom preostalih optuenih za ratne loine, izruenje Karadia je svakako veliki plus u odnosima zapada i SAD sa Beogradom.

Glas Amerike: Pored oekivanog ostvarenja pune saradnje sa Hagom, ta bi Beograd mogao da uini na daljem unapredjenju odnosa sa SAD?

Dekson: Nadam se da e Srbiji poeti da se iroko otvaraju vrata svih zapadnih institucija, ukljuujui NATO. Takodje se nadam skorom povratku ambasadora Srbije u Vaington, to e pomoi intenziviranju politikih, ekonomskih i turistikih veza dve zemlje. Pored toga, treba izmeniti redosled prioriteta u odnosima izmedju Beograda i Vaingtona. Naime, neke stvari su sada sekundarne prirode, kao to je Kosovo, mada svi u regionu nisu zadovoljni sadanjim reenjem to je razumljivo. Ipak, to nije jedina stvar o kojoj treba razgovarati, ve su tu i pitanja saradnje u borbi protiv terorizma, energetike, promocije ljudskih prava, posebno na Kosovu, itd.

Glas Amerike: Koliko bi uspeno lobiranje pomoglo boljem razumevanju Srbije i njenih aspiracija?

Dekson: Dosadane lobistike aktivnosti Beograda su bile beznaajne ili nepostojee. Lobiranje je relativno efikasno u domenu trgovinskih i ekonomskih pregovora, ali je u domenu spoljnoplitikih pitanja uticaj lobistikih firmi ogranien i treba ga kontinuirano negovati. U tom pogledu, srpska dijaspora je prisutna i deluje, ali esto vie emotivno, nego efekasno. Sve dok Beograd ne definie na koherentan nain svoje interese, bie ih teko zastupati.

Glas Amerike: Kakav bi mogao da bude stav administacije republikanca Dona Mekejna ili demokrate Baraka Obame prema Srbiji?

Dekson: Dvojica predsednikih kandidata imaju razliiti stil, pa i stavove. Mekejn poznaje balkanska pitanja poto je bio je lan Odobra za pitanja oruanih snaga i imao uvid i u dogadjaje na Balkanu 90-ih godina. Mekejn bi bio efikasan sagovornik predsednika Tadia i ukoliko on postane predsednik oekujem rani sastanak sa predsednikom Srbije. Mekejn bi bez sumnje u potpunosti podrao evropsku integraciju Srbije i uinio sve da pomogne. Takodje bi bio zainteresovan za unapredjenje odnosa te zemlje sa NATO-om. U pogledu Obame, njegovo aktiviranje u spoljnopolitikim aktivnostima e uzeti neto due vremena, ali se medju njegovim savetnicima nalaze brojni balkanski eksperti, kao to su Dim O'Brajan, Fil Gordon, itd. tako da e on brzo biti upoznat sa uzazovima na Balkanu, mada ne oekujem neke inicijative pre jeseni 2009.