"Ako je amerika predsednika kampanja barometar stavova amerikih gradjana, onda je ekonomija iskrsla kao prioritetno pitanje, ak i ispred Iraka ili Avganistana" kae u razgovoru za na program, novinarka vaingtonskog lista " The Politico", Viktorija Mekgrejn. Prvo pitanje kolege Branka Mikainovia odnosilo se na to koji ekonomski problem u Americi bi trebalo reavati prvo - usporeni ekonomski rast ili inflaciju.

Viktorija Mekgrejn: To je jedno od glavnih pitanja sa kojim je suoena amerika Uprava federalnih rezervi. S jedne strane imate usporenu ekonomiju i ini se sve da bi se ta situacija promenila, ukljuujui smanjenje kamatnih stopa, obnovu poverenja u berzanske aktivnosti, itd. S druge strane, inflacija je znatno porasla u poslednje vreme, kao i cene nafte, sirovina i hrane. Kratkorono gledano, Uprava federalnih rezervi nee poveati kamatnu stopu da bi dalje stimulisala ekonomiju, to ona obino ini u sluaju porasta inflacije. Dakle, u fazi smo procene stanja ekonomije i mogue dalje primene nunih mera.

Glas Amerike: Da li problemi na tritu nekretnina i dalje predstavljaju opasnost po ameriku privredu i koliko dugo bi to moglo da potraje?

Viktorija Mekgrejn: Svi ekonomski strunjaci se slau da najgore jo nije prolo. 2007. godine bilo je milion i po sluajeva gubitka imovine, a predvidja se oko 2 i po miliona sluajeva ove godne. Ono to pogorava situaciju je dalji pad cena nekretnina i kupovne moi dolara, kao i porast nezaposlenosti. Za sada, veina strunjaka smatra da e doi do zaokreta i ekonomskog oporavka krajem idue godine. Medjutim, ako ekonomski rast bude jo vie usporen, a stopa nezaposlenosti drastino poraste, situacija bi mogla da bude i gora od sadanjih predvidjanja.

Glas Amerike: Da li bi ameriki dolar trebalo dalje da gubi na vrednosti – da li bi to bilo u interesu amerike ekonomije?

Mekgrejn: Do sada je pad vrednosti amerikog dolara doprineo daleko veem izvozu amerike robe i taj sektor amerike ekonomije je pokazao dobre rezultate, odnosno, amerike kompanije su uspele da plasiraju vie svoje robe u inostranstvo zahvaljujui niim cenama. Ukoliko vrednost dolara padne suvie, to e podstai veu bojazan od inflacije, tako da tu treba pronai odredjeni balans. Inae, strunjaci ve godinama naglaavju potrebu da se vrednost dolara smanji radi poveanja izvoza, ali ni previe slab dolar, kao to je sada sluaj, nije dobar za ekonomiju,

Glas Amerike: Kako procenujete uticaj opadanja berzanskih aktivnosti i smanjenja vrednosti akcija u Americi?

Mekgrejn: Pad vrednosti akcija ini ljude nervoznim, a investitori gube poverenje u ekonomiju jer se oseaju siromanijim kada njihove deonice gube vrednost. Drugim reima, kada vrednost vaih investicija opada, ukljuujui vae nekretnine, to je signal za uzbunu. Medjutim, dugorono gledano, vrednost akcija se, prema dosadanjim ciklusima berzanskih aktivnosti, uvek povrati i stoga je savet ovdanjih finansijskih strunjaka da ne treba delovati ishitreno ili prodavati kada je trite slabo. U svakom sluaju, berza pokazuje isti nivo neizvesnosti koji karatkerie i ekonomiju.