Povodom medijskih nagaanja o tome da li je bivi ameriki ambasador pri Ujedinjenim nacijama, Riard Holbruk ikada obeao Radovanu Karadiu imunitet od hapenja i suenja u Hagu, razgovarali smo sa balkanologom arlsom Ingraom.

Ingrao, profesor istorije na Univerzitetu Perdu u Indijani, takoe predvodi grupu oko 300 uglednih meunarodnih i istoriara iz regiona koji istrauju najspornije dogaaje tokom sukoba u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu. Po njegovim reima, istraivanja pomenute grupe istoriara pokazuju da je Riard Holbruk bio jedan od najenerginijih zagovornika hapenja glavnih hakih optuenika na prostoru bive Jugoslavije.

«Nakon to su Dejtonski mirovni pregovori okonani i pregovaraki partneri stavili svoje inicijale na sva dokumenta u novembru 1995, Holbruk i njegovi pomonici su otputovali iz Dejtona u uverenju da e ratni zloinci biti uhapeni, kako je izjavio jedan zvaninik Stejt departmenta, u roku 30-ak dana. Holbruk i njegova ekipa nisu bili upoznati sa injenicom da su predstavnici Pentagona tokom utvrivanja konanog teksta sporazuma iskljuili bilo kakvu obavezu pripadnika amerikog kontigenta u meunarodnim snagama u Bosni i Hercegovini, da gone ratne zloince. To je bilo iznenaenje za Holbruka i njegove saradnike.»

Ingrao kae da nije nikakva tajna da je Holbruk dao takvo obeanje, naroito meu visokim funkcionerima Stejt departmenta.

Po Ingraovim reima, Holbruk je obeao Karadiu da nee biti uhapen u julu 1996. kada je ve uveliko znao da ameriki vojnici nee biti angaovani u gonjenju optuenika za ratne zloine. Riard Holbruk je tim obeanjem uspeo da nagovori Karadia da napusti dalje politike ambicije u Republici Srpskoj, kae Ingrao, i dodaje da e njegova grupa istoriara poetkom idue godine objaviti opiran izvetaj o politici Pentagona prema pitanju hvatanja ratnih zloinaca na prostoru bive Jugoslavije. Prioritetan zadatak NATO snaga bio je okonanje humanitarne krize u Bosni i Hercegovini, istie Ingrao.

«Znali su da je njihova misija bila da razdvoje tri zaraene strane i spree kako sukobe tako i humanitarnu katastrofu u Bosni i Hercegovini. Oni su smatrali da bi hvatanje hakih optuenika nepotrebno dovelo u pitanje bezbednost amerikih vojnika i da je to van njihovog mandata.»

Meutim, amerike mirovne snage bile su obavezne da reaguju u sluaju susreta sa traenim ratnim zloincima, navodi Ingrao.

«Amerike snage nisu ispunjavale obavezu da uhapse optuenike za ratne zloine ukoliko tokom svojih normalnih operacija stupe u kontakt sa njima. Na primer, amerika vojska nije ispunila ni najmanji deo svojih propisanih obaveza u vezi sa Mladiem.»

Na sagovornik ipak podsea da su amerike mirovne snage poele da organizuju hvatanje hakih optuenika tokom 1997. godine, ali su se Karadi i Mladi do tada ve sklonili u Srbiju i Crnu Goru, tvrdi Ingrao.