U doba Hladnog rata, postojala su u osnovi tri ekonomska sistema: kapitalizam, socijalizam i spoj ta dva - meovita ekonomija, popularna u takozvanom Treem svetu. Danas, globalni standard je trina ekonomija i preduzetnitvo koje se ui na fakultetima i kolama irom sveta.

Mtuli Nkube je ovek sa misijom. On je na elu Instituta za preduzetnitvo na najprestinijem univerzitetu u Johanesburgu. On poduava novu generaciju junoafrikih preduzetnika.

«Uimo ih principima mogueg ponaanja strastvene osobe, u nadi da podstaknemo individualce medju njima da ispolje preduzetniki potencijal. Pomaemo im da upoznaju sami sebe, da shvate ko su. Pitamo ih imaju li ideju o sopstvenoj misiji», kae Nkube.

On smatra da u su Junoj Africi neophodni preduzetnici koji bi krenuli stopama ljudi kao to je Riard Maponja, koji je zaradio milione na nekretninama i maloprodaji. Fascinacija preduzetnitvom je jaka i u drugim zemljama u razvoju. U Kini i Indiji, najperspektivniji menaderi, hiljade njih, pohadjaju kole biznisa u kojima je preduzetnitvo deo obaveznog programa. 

Programi u zemljama u razvoju izgleda da su inspirisani amerikim modelom. Na nekim amerikim univerzitetima, od studenata biznisa se trai da pokrenu sopstveni posao pre nego to diplomiraju, kae Ilejn Alen, koja predaje preduzetnitvo na Babson koledu u Bostonu.

«Pre nego to ih uimo bilo ta o raunovodstvu i finansijama, dovedemo ih i kaemo im da sami zaponu biznis. Damo im dve hiljade dolara i, na kraju drugog semestra, skoro svako od njih je napravio profit. Profit esto iznosi 50 - 60 hiljada dolara, koje oni zatim poklone u dobrotvorne svrhe».

Na Univerzitetu drave Merilend u blizini Vaingtona, od studenata se takodje zahteva da zaponu posao. Melisa Kerijer, iz univerzitetske uprave, kae da im internet to olakava.

«Nije potrebno previe novca za pokretanje biznisa preko interneta. U veini sluajeva moete da napravite veb stranicu za manje od 10 hiljada dolara, napravite reklamu i zaponete lep, mali posao», kae ona.

Dalija Kalifa, ekonomistkinja iz Svetske banke, kae da je miljenje da vlada moe da stvori poslove, zastarelo.

«Vie od dvadeset, trideset godina, ispostavlja se da takav trend ne funkcionie. Vlade ne mogu da stvore poslove. Vlade ne mogu da budu pokretai ekonomskog rasta. To je zadatak privatnog sektora», kae Kalifa.

U Junoj Africi, privatni sektor promovie crne preduzetnike. Kerolin Menjape, koja ima svoju agenciju za zapoljavanje, regrutuje zaposlene u bankarskoj industriji.

Menjape nije zavrila prestini Vitvatersrand univerzitet za preduzetnitvo u Johanesburgu, ali je strastvena i odluna da kao i direktor instituta na tom univerzitetu traga za buduim preduzetnicima.