Janu Bugajski

Direktor odeljenja za istonoevroske studije u vaingtonskom Centru za strateke i medjunarodne studije, Janu Bugajski, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikainoviem, dao je svoju procenu konflikta izmejdu Rusije i Gruze i stvarnih namera Moskve.

Vojnom intervecnijom u Gruziji Rusija je sada prela prag. Do sada je Moskva nastojala da pripoji Junu Osetiju i Abhaziju, izvue ih iz Gruzije i postepeno ugradi u rusku sferu uticaja ili ak i u rusku dravu. Jasno je da Gruzija eli da te dve pokrajine ostanu u njenom sastavu i da obnovi svoju dravu kao suverenu i integrisanu zemlju, koja se kree upravcu lanstva u NATO-u. Rusija je procenila da je najbolji nain da se sprei ulazak Gruzije u NATO da se ona podeli, da se vlada obori ili bar destabilizuje, da se unite gruzijski vojni kapaciteti i da se obnovi ruska regionalna sfera uticaja.

Bugajski smatra da bi Zapad morao da uputi jedinstvenu poruku – da Moskva vie ne moe da bude garant mira u Gruziji.

Reagovanje je meovito. Prvo sapteneje predsednika Bua koje se odnosilo na nesrazmernu upotebu sile od strane Rusije nije najsrenije formulisano, poto je bilo kakva upotreba sile na gruzijskoj teritoriji automatski nesrazmerna i moramo se pitati ta Rusija radi u Gruziji. Jasno je da u ovom momentu treba poraditi na primirju da bi se obustavilo krivopolie, etniko proterivanje i unitavanje gradova.Pored toga, vano je da SAD i NATO upute signal Rusiji da Moskva vie ne moe da bude uvar mira. Naime, zemlja koja je angaovana u ratu ne moe da bude lanica mirovnih snaga, poto to protivreisamom principu uvanja mira.Sada bi UN, SAD i EU trbalo da zahtevaju da se formiraju mirovne snage u ijem sastavu ne bi bilo ruskih jedinica na gruzijskoj teritoriji. Rusija vie nije partner u koga se moe imati poverenja.

Bugajski veruje i da sadanju akciju Moskve u Gruziji ne treba dovoditi u vezu sa nainom na koji je kosovski problem reen.

Mislim da bi Rusija intervenisla u Gruziji bez obzirata se dogodilo na Kosovu. ak i da status Kosova nije bio do sada reen, ne verujem da bi Rusija ekala mnogo due u svetlu nastojanja Gruzije da preuzme kontrolu nad Junom Osetijom. Rusija bi mogla da koristi kosovsko pitanje kao izgovor i kae – “vi ste jednostrano delovali na Kosovu, a mi emo sada u Abhaziji u junoj Osetiji.” Medjutim, tu postoji jedna bitna razlika. Akcija Rusije je unilateralne prirode, dok je na Kosovu bar postojalno nastojanje UN, koje nisu pokazalo rezultate, ali je bio ukljuen i NATO. Znai da je ipak delovala neka medjunarodnakoalicija SAD i Evrope, a u Gruziji je re o unilateralnoj akciji sa ciljem promene granica.

Srbija konano na pravom putu

Janua Bugajskog pitali smo i kakav razvoj dogadjaja oekuje u odnosima SAD-Srbija i EU-Srbija.

Srbija je konano na pravom putu. Izgleda da je nova vlada iskrena u pogledu svojih prioriteta: prvenstvo je dato lanstvu u EU i boljimodnosima kako sa evropskim zemljama tako i sa SAD. Pokazana je dobra volja u hapenju i izruenju Karadia, mada sa velikim zakanjenejm, ali ipak bolje ikad nego nikad, mada se jo uvek oekuje izruenje Mladia i Hadia Hakom sudu. Mada realno ne treba oekivati od bilo koje vlade u Beogradu da prihvati nezavisnost Kosova, ova vlada je kosovsko pitanje za sada stavila na stranu idefinisala kao glavni prioritet da Srbija postane prosperitetnija zemlja i deo Evrope, to sve ukazje na pozitivne krorake koja ta zemlja primenjuje u smislu izgradnje konstruktivnih odnosa sa SAD i Evropskom unijom.