Zejno Baran, ekspert za  Rusiju u Hadson Institutu u Vaingtonu, ekskluzivno za Glas Amerike upozorava da bi pobeda Rusije u sadanjem konfliktu mogla da ima nesagledive posledice ne samo u odnosima Moskve i Vaingtona, nego u itavom evroazijskom regionu. Ona tvrdi da je Rusija sukob oko June Osetije nastojala da isprovocira jo mnogo ranije

«Rusija ve due vreme eli da obori vladu Mihaila Saakavilija i time obezbedi da Abhazija i Juna Osetija nikada ne budu deo Gruzije, zatim da sprei dalju izgradnju naftovoda od Kaspijskog mora, koji bi zaobilazili Rusiju, i ujedno uputi poruku svim zemljama u regionu – od Ukrajine do Kazahstana – da u odsutnom trenutku Zapad nije u stanju da ih zatiti i odbrani od Rusije. Dakle, implikacije su dalekosene kako za ire evropsko-centralno azijske veze, tako i za ameriko-ruske odnose.»

Ovaj rat je sutinski poremetio odnose izmeu Sjedinjenih Drava i Rusije, kae Zejno Baran.

«Ovo je u sutini indirektan (proksi) rat izmeu Rusije i Sjedinjenih Drava, ali je u stvari rat koji vodi Rusija, jer Amerika nije elela nita od toga. Uprkos nizu ruskih provokacija, ukljuujui uporeivanje amerike administracije sa «Treim Rajhom»,  Amerikanci su nastojali da tretiraju Rusiju kao partnera, eleli su da se usredsrede na oblasti gde je mogua saradnja.  Meutim, ovih dana smo svedoci  krupne promene u odnosima.  Ameriki ambasador u Ujedinjenim nacijama Zalmaj Kalilzad izvestio je Savet bezbednosti ovog vikenda kako je ministar inostranih poslova Rusije, Lavrov u telefonskom razgovoru sa amerikim dravnim sekretarom Rajs zahtevao da Saakavili bude svrgnut sa vlasti. Mnogi diplomatski veterani kau da se takva rasprava na otvorenom forumu Ujedinjenih nacija, nije mogla uti ni u najgorim danima hladnog rata. Oigledno je da nastupaju drugaiji odnosi izmeu Rusije i Zapada.»

Rusiji su do sada mnogi potezi oproteni da bi se odrala kohezija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju iranskog spornog nuklearnog programa, kae saradnica Instituta Hadson.  Uputajui se u rat u Gruziji, Moskva je zloupotrebila tu dobru volju zapada, tvrdi Baran. Ona dodaje da, kako se izrazila, ruska intervencija u Gruziji ima za cilj promenu spoljnopolitike orijentacije centralnoazijskog regiona.

«Veina zemalja u regionu za sada nita ne izjavljuju, jer niko ne zna kako e se ovo zavriti. Ne samo susedi Gruzije nego i evropske zemlje ele da vide ko e izai kao pobednik: Rusija ili Zapad, odnosno Sjedinjene Drave.  Ukoliko Rusija ne bude nekanjena zbog upotrebe sile protiv jedne nezavisne zemlje, sigurna sam da e mnoge od susednih zemalja ponovo razmotriti svoje pozicije, jer e im biti mnogo tee da se svrstaju uz Zapad.  Zapad oigledno nema nameru da primeni silu niti e te zemlje braniti silom, dok je Rusija oigledno odluila da se slui sredstvima iz 19. veka kada joj je to potrebno.»

Baran, ipak smatra da Zapad moe da izvri pritisak na Rusiju.

«Iako ne mogu da zamislim da bi Rusija mogla biti iskljuena iz nekih meunarodnih organizacija, ukljuujui Grupu-8, verujem da e odnosi biti znatno izmenjeni i da bi zapadne zemlje mogle da preduzmu ekonomske, pa i pravne korake protiv Moskve. To delimino zavisi od spremnosti Nemake da revidira svoje bilateralne i energetske veze sa Rusijom. Da ste me posle prvog ili drugog dana sukoba pitali da li e zapadne zemlje biti slone, odgovorila bih da u to sumnjam. Meutim, iako su Gruzijci povukli svoje trupe iz June Osetije i pristali na prekid vatre - to je bio navodni razlog ruskog upada u tu pokrajinu -  Rusija je intenzivirala bombardovanje civilnih objekata, ukljuujui stambene zgrade, naftovod, luku, kontrolni toranj na aerodromu u Tbilisiju i potom uputila trupe u Abhaziju. Posle svega toga malo je verovatno da e meu zapadnim zemljama i dalje biti nesuglasica.» 

Francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji trenutno predsedava rotirajuim predsednitvom Evropske Unije, trebalo bi sutra da doputuje u Tbilisi. Baran kae da Sarkozijev dolazak zavisi od toga da li e oteeni aerodrom u gruzijskoj prestonici biti osposobljen na vreme.