Dim Tausend

Ruski predsednik Dmitri Medvedev je izjavio da su ruski vojni ciljevi realizovani. Koji su stvarni ruski ciljevi - obezbedjenje sigurnosti gradjana ili smena prozapadne vlade u Tbilisiju? To je bilo pitanje koje je kolega Branko Mikainovi postavio direktoru Programa za medjunarodnu bezbednost u nevladinoj organizaciji "Atlanski savet Sjedinjenih Drava ", Dimu Taunsendu.

TAUSEND: Vojni cilj bi mogao da bude sasvim drugaiji od politikog. Vojna akcija je moda zapoeta sa ciljem da se pomogne civilima u Junoj Osetiji. Medjutum, kako je reagovanje Zapada na tu akciju bilo mlako, Moskva je zakljuila da bi trebalo ostvariti i neke politike ciljeve od strateke vanosti, a to je uklanjanje sa vlasti Saakavilijeve prozpadne vlade i preuzimanje kontrole nad naftovodom. To su svakako dva veoma vana strateka cilja.

GLAS AMERIKE: Da li bi stacioniranje ruske vojske van June Osetije i Abhazije moglo da nanese tetu medjunarodnom imidu Rusije, kao to je to bio sluaj posle vojnih intevencija u Avganistanu 1980. i Madjarskoj 1956. godine?

TAUSEND: Vojna intervencija Rusije izazvala je veoma nelagodno oseanje u SAD i Evropi, pa i irom sveta, poto je podsetila na taktiku iz perioda Sovjetskog Saveza, pa ak i pre toga - na nacistiku Nemaku ili neke druge zemlje koje bi koristile preterane i nerealne optube i vojna sredstva da bi ostvarile svoje politike ciljeve. Ova ruska akcija je destabilizovala kavkaski region, a sa druge strane Ukrajinci sada moda uvidjaju da bi njihova nastojanja na ostvarenju vee demokratije u zemlji mogla da budu ugroena. Ruska akcija stoga predstavlja izazov za SAD, Nato i Zapad. Sada se postavlja pitanje da li je partnerstvo sa Rusijom mogue, odnosno da li e Rusi u budunosti biti partneri i saveznici ili protivnici.

GLAS AMERIKE: Kako e se rat u Gruziji odraziti na ameriko-ruske odnose?

TAUSEND: Sada su SAD pauzirale i razmiljaju da li e narednih meseci i godina moi da saradjuju sa Rusijom. Nama je potrebna ruska pomo, recimo u Iranu, ali je i Rusiji potrebna naa pomo u reavanju kriza irom sveta, a posebno na Bliskom istoku, regionu koji bi mogao da zada glavobolju Rusiji. SAD, EU i Nato nastoje da procene sadanju situaciju i pronadju pravo reenje za nju.

GLAS AMERIKE: Kakve posledice ove vojne akcije oekujete za Rusiju?

TAUSEND: Posledice za Rusiju su ogromne. Ovo nije akcija sa kojom se Rusija moe ponosititi, poto joj je umanjen ugled na Zapadu i u SAD. Svakao da Rusija ne eli da postane otpadnika drava. To bi moglo da utie na njene finansijske i ekonomske odnose sa Zapadom poto bi mnoge zemlje mogle da dovedu u pitanje odravanje odnosa sa dravom koja je sklona vojnoj intervenciji protiv jedne male zemlje, kao to je Gruzija.

GLAS AMERIKE: Neki analitiari povlae paralelu izmedju Kosova i situacije u Junoj Osetiji?

TAUSEND: To nije valjana komparacija. Na Kosovu je dolo do etnikog ienja i ono je bilo rtva nekadanjeg nacionalistikog reima Slobodana Miloevia. Gruzijski predsednik Saakavili nije uinio neto tako u Junoj Osetiji ni u pogledu razmera progona stanovnitva ni u pogledu politikih ambicija.

GLAS AMERIKE: Da li bi snabdevanje Evrope naftom moglo da bude dovedeno u pitanje zbog situcije u Gruziji?

TAUSEND: Ne vidim da e do toga doi danas. Medjutim, ako je jedan od stratekih ciljeva Rusije da postavi marionetsku vladu uTbilisiju, koja bi bila prijateljski raspoloena prema Rusiji i manipulisala naftovodom, to bi dovelo do veoma neizvesne pa i opasne situacije, jer je to jedan od malobrojnih naftovoda koji ne prolaze kroz Rusiju i koji obezbedjuju naftu za zapadnu Evropu. Sve u svemu, pravi cilj Rusije e postati oigledan narednih nekoliko dana.