Naunici u Sjedinjenim Dravama i Australiji koriste nove aparate, eksperimentalne bionike oi, koje pomau slepima da vide. Oni koriste slinu tehnologiju kao uni implantati koji ve godinama pomau ljudima da bolje uju. Oba aparata koji se ugradjuju stimuliu glavne nerve povezane sa mozgom.

Ova ena iz Kalifornije nosi naoare sa minikamerom koja komunicira sa elektrodama ugradjenim u njene oi, koje stimuliu mrenjau. Linda Morfut je medju prvima koji su dobili takozvano bioniko oko. Ona je bila potpuno slepa vie od deset godina i imala je nasledni poremeaj nazvan retinitis pigmentoza.

«Mogu da utiram loptu sa svojim unukom i mogu da gledan svoju unuku kako plee. Mogu da vidim stvari».

Lindino bioniko oko ima 16 elektroda. Istraiva sa Dohini onog instituta u Sidneju, Mark Hamajun kae da nikada do sada aparati nisu mogli toliko.

«Ovo polje se zaista razvija. Tako da emo u narednih etiri do pet godina, nadamo se, imati tehnologiju koja je jo naprednija».

Doktor Vivek ouduri iz bolnice «Princ od Velsa» u Sidneju razvija slian aparat, koji se postavlja na povrinu oka.

«Veoma smo blizu toga da preliminarno ugradimo bioniko oko kod nekolicine pacijenata kako bi videli koliko je efikasno».

Kolega Minas Koroneo kae da je tehnologija slina onoj koja se koristi kod unih implantata, razvijenih za poboljanje sluha pre vie godina.

«Trebalo je da to imamo deset godina ranije. Manje-vie, tu smo gde smo, i nadam se da bi za iuzvestan broj godina mogli da imamo aparat koji omoguava aktivan vid ljudima koji su potpuno slepi».

Istraivai navode da taj aparat moda nikada nee moi da povrati idealan vid slepima. Ali, oni koji koriste vetake oi i njihovi lekari kau da je bionika tehnologija mnogim osobama ve popravila pokretljivost i poboljala vid i kvalitet ivota.