Poveana potranja za etanolom i drugim biogorivima, koja se dobijaju od kukuruza i drugih biljaka, okrivljuje se za poveanje cena hrane svuda u svetu. Branioci biogoriva tvrde da je njihov uticaj na cene hrane preuvelian i da e nova goriva, koja se sada razvijaju, zaobii taj problem.

Ameriki uzgajivai kukuruza hrane dobar deo sveta ali obezbeuju i glavni sastojak alkoholnog goriva etanola, koji po zakonu sainjava oko 10 odsto benzina na amerikim pumpama. Neka vozila mogu da koriste benzin ak sa 85 odsto etanola. To pogoduje amerikim farmerima i stvara radna mesta u malim rafinerijama. Ali kritiari kau da je obaveza meanja etanola sa benzinom tetna. Oni istiu da etanol iz kukuruza daje samo dve jedinice energije na svaku jedinicu utroenu u njegovoj proizvodnji. ak i pristalice etanola priznaju da budunost lei u korienju nejestivog biljnog materijala, kao to je kukuruzna aa, za proizvodnju takozvanih celuloznih goriva. Brajan Denings predstavlja Ameriku koaliciju za etanol:

"Verujem da e prvo celulozno gorivo za komercijalnu upotrebu verovatno dolaziti od neke vrste poljoprivrednih otpadaka, da e rasti na farmama i da e ih farmeri prodavati biorafinerijama. Snano podravamo celulozni etanol pored kukuruznog etanola. injenica je da su nam oba potrebna," kae Denings.

Jedna zamena koja obeava je sorgum - vrsta trave sa zrnevljem koje se upotrebljava u nekim vrstama ljudske i stone hrane.

ef projekta za sorgum na teksakom univerzitetu Ej-end-em (A&M), Bil Runi, kae da bi gorivo dobijeno od te trave moglo da se pojavi na pumpama u roku od 5 godina.

"Ako govorimo o mogunosti korienja eera, slinog onom iz eerne trske, u bliskoj budunosti bismo za to mogli da koristimo slatki sorgum. Kada je re o celuloznim gorivima - njihova eksploatacija e biti mogua u neto daljoj budunosti," smatra Runi.

Istraivai na univerzitetu Ej-end-em tragaju za gorivima koja bi se proizvodila od raznih biljaka. Uostalom i fosilna goriva, kao to su nafta i ugalj, dolaze od biljnog materijala koji je bio izloen velikom pritisku i temperaturi pod zemljom.

Eksprimentie se i sa algama odgajanim u plitkim bazenima. Dejvid Baltensperger je ef programa za zemljite i useve, na univerzitetu Ej-end-em.

"Ugljendioksid koji se javlja u raznim proizvodnim procesima moe da se upumpava u bazene u kojima bi ga alge koristile za fotosintezu," kae on.

Kroz nekoliko godina, nova biogoriva mogla bi da pokreu mnoga vozila. Naunici kau da biljke nee moi da zamene naftu, ali da bi mogle da doprinesu smanjenju potranje za njom u svetu. Mark Hasi je ef poljoprivrednih programa na univerzitetu Ej-end-em.

"Ako bismo poveanje potranje za energijom, kako u ovoj zemlji tako i u svetu, mogli da pokrijemo biogorivima - mnogo lake bismo reili te probleme," kae Hasi.

On i drugi eksperti istiu da e biogoriva predstavljati samo deo ukupnog reenja za nestaicu energije u svetu.