Za sve vei broj restorana u SAD, potvrda da su zeleni ne znai da nude vegetarijanski jelovnik, ve da usvajaju mere koje ne tete okolini. To se ne odnosi samo na korienje lokalnih i organskih proizvoda, nego i na niz akcija meu kojima su energetska efikasnost, reciklaa i korienje bio-razgradljivih proizvoda. Vlasnici restorana veruju da ovakav zeleni pokret moe pomoi kako okolini, tako i njihovom poslovanju.

Muterije u restoranu u saveznoj dravi Masausets moda ne primeuju da je aa iz koje piju napravljena od kukuruza i da je biorazgradljiva, ali to je samo jedan od stvari koje je ovaj lanac restorana, Boloko, preduzeo kako bi dobio sertifikat da je zelen. Majkl Harder je predsednik i izvrni direktor kompanije.

«Prvo smo morali da prestanemo da koristimo stiropor. Zamenili smo ga sa ovom aom napravljenom od kukuruza».

Na prozoru se nalazi sertifikat da je restoran zelen, to zapravo znai da vlasnik primenjuje razne tehnologije koje nisu tetne za prirodnu sredinu. Potvrdu izdaje Udruenje zelenih restorana, koje je osnovano 1990. u Bostonu. Osniva, Majkl Oman, kae da su se rei «zeleni» i «biznis» retko povezivale, ali da sada pokret zelenih restorana konano doivljava procvat.

«Trenutno imamo oko 260 restorana irom zemlje, i neke u Kanadi, koji imaju potvrdu zelenih restorana ili e je uskoro dobiti. Prole godine smo utrostruili broj restorana. Ove godine emo verovatno uraditi isto».

Harder jo pria da je u cilju ispunjenja normi Udruenja zelenih restorana, njegova kompanija uvela program reciklae, da zaposleni nose majice od organskog pamuka, i da iskljuivo slui meso ivotinja koje su odrasle van kaveza i koje nisu hranjene antibioticima i hormonima za rast. On kae i da e njegov restoran ove godine, izmeu ostalog, zameniti plastine posude sa onima napravljenim od razgradljivih biljnih vlakana. Brendan Mahouni je stalna muterija.

«Mislim da je vano podrati mesta koja ne tete okolini. Definitivno u jo ee dolaziti».

Uz poveanu lojalnost muterija, restorani imaju i druge koristi od ove nove prakse zatite okoline. Hoze Duarte je glavni kuvar i vlasnik italijanskog restorana Taranta u centru Bostona. On kae da je ispunio 20 zahteva Udruenja zelenih restorana.

«Posle svakog ispunjenog zahteva smo videli rezultat. Grejai za vodu bez bojlera su jedna od najboljih stvari koje smo uveli jer nam to tedi 150 - 200 dolara meseno za gas».

Duarte dodaje da veina sistema koji nisu tetni za prirodnu sredinu, kao npr. osvetljenje koje troi manje energije, esme koje isputaju manje vode i vozila na jestivo ulje, esto nisu jeftini. Meutim, ti trokovi se isplate zbog dugorone utede, a i trokovi poslovanja su znatno nii. On kae da je zbog programa reciklae i reazgraivanja otpada hrane, raun za smee sada 40 odsto manji, kao i da veoma malo otpada zavrava na deponijama.

«Znamo da to nee promeniti svet, ali menja na deo sveta. I to je ono to nae muterije trae, stoga je to za njih vano. A to je ono to nastojimo uiniti i za sebe, jer ipak i mi tu ivimo».

Industrijske i vladine brojke pokazuju da zgrade sa restoranima troe vie energije od svih drugih komercijalnih zgrada. Stoga Majkl Oman kae da, s obzirom da restorani ine 10 odsto ekonomije zemlje, pritisak da se pone sa korienjem sistema koji ne tete prirodnoj sredini ima veliki potencijal da pomogne itavoj planeti.