U razgovoru za na program arls Kapan, direktor programa za Evropu u uticajnom amerikom nevladinom Savetu za spoljnopoltike odnose, osvrnuo se na stanje odnose Zapada i Rusije nakon konflikta u Gruziji. Po Kapanovim reima, naredne nedelje e pokazati da li je u tim odnosima nastupila prekretnica istorijskih razmera.

Re je o najznaajnijoj geopolitikoj promeni od pada Sovjetskog Saveza do danas koja se odnosi na NATO i Rusiju – na Istok i Zapad. Jo uvek ne znamo kako e se sve zavriti, odnosno da li dolazi do prekretnice u odnosima Sjedinjenih Drava i Evrope sa Rusijom ili emo kroz nekoliko meseci moi da kaemo da su dogaaji vezani za Gruziji bili veoma ozbiljni, ali da ipak nisu doveli do istorijskog preokreta.

Glavni cilj dananjeg sastanka zemalja lanica NATO-a bio je pruanje kolektivne podrke Gruziji, ali takoe i procena da li Rusija posle ove intervencije u junom Kavkazu namerava da nastavi sa unilateralnim akcijama.  U tom svetlu, kae Kapan, NATO e morati da planira mere za zatitu svojih novih lanica saveza, kao to su Poljska, eka i Baltike zemlje.

Mislim da e NATO posvetiti veu panju merama za odbranu teroritorije svojih lanica nego to je do sada bio sluaj. NATO je poslednjh desetak godina bio usredsreen na misije van svog podruja – prvo na Balkanu, a sada u Avganistanu.  Ne postoji ba mnogo NATO planera, koji razmiljaju o odbrani Poljske ili baltikih zemalja od napada sa Istoka. Pretpostavljam da e tome od sada biti posveena vea panja, ali ipak smatram da nismo u situaciji u kojoj Rusija predstavlja kredibilnu pretnju bezbednosti lanica NATO-a u Centralnoj Evropi. Moda stvari idu u tom pravcu i moda je invazija Gruzije prvi korak u nastojanju Rusije da zadri uticaj u svom neposrednom okruenju na jugu. Mislim da je preuranjeno zakljuiti da e krenuti prema zapadu. Iako je Poljska prihvatila stacioniranje amerikih antibalistikih projektila na svojoj teritoriji, mislim da to nije poetak ozbiljne militarizacije podruja izmeu Istoka i Zapada.

Kapan tvrdi da Rusija nije spremna na razlaz sa Zapadom.

Mislim da nije u interesu Rusije da NATO krene da militarizuje svoje istone granice, niti da lanice saveza ponu da se zalau za iskljuenje Rusije iz Grupe 8 i drugih meunarodnih organizacija.  U ovom trenutku vano je za Rusiju da pripazi da kriza ne eskalira dalje, jer bi u tom sluaju svi bili gubitnici, dok bi najvei gubitnik mogla da bude sama Rusija.

Kapan smatra da su i Zapad i Rusija podjednako zainteresovani za odravanje dobrih odnosa.  Meutim, dodaje on, konflikt u Gruziji pojaao je animozitete i podozrivost izmeu Rusije i mnogih junokavkaskih i centralnoazijskih itelja, koji e tinjati jo dugi niz godina.