Majkl Kler, autor knjige: «Sile na usponu na sve manjoj planeti i nova energetska geopolitika» (Rising Powers, Shrinking Planet: The New Geopolitics of Energy), tvrdi da je kriza u Gruziji velikim delom rezultat novog – kako se izrazio – nadmetanja velikih sila oko bogatih energetskih izvora u Centralnoj Aziji i regionu Kavkaza.

«Re je u krajnjoj liniji o kontroli protoka energenata iz kaspijskog regiona ka Zapadu i izgradnji naftovoda i gasovoda u Gruziji, putem kojih se taj protok ostvaruje. Sjedinjene Drave su elele da obezbede gruzijsku energetsku infrastrukturu i zbog toga su planirale da proireni NATO ukljui i Gruziju. To je, naravno, zabrinulo i naljutilo Rusiju.»

Energetski potencijali Gruzije su mali, ali ona ima strateki vaan poloaj izmeu ogromnih energetskih izvora u Azerbejdanu, Kazahastanu i Turkmenistanu i krupnih evropskih potroaa energije, kae Kler.

«Rusi bi voleli da isporuku energenata iz Centralne Azije iskljuivo vri ruska kompanija Gazprom, dok Sjedinjene Drave i zemlje Evropske unije trae alternativne marrute na liniji Azerbejdan-Gruzija-Turska. To je sr spora. Rusija ne eli izgradnju alternativnog sistema gasovoda i naftovoda. Mislim da je to glavni razlog to Moskva podrava separatistiku Abhaziju i Junu Osetiju, jer odatle moe da kontrolie pomenutu energetsku infrastrukturu.»

Rusija je to ovih dana i postigla, smatra Kler.

«Rusi su unitili gruzijsku vojsku, iju su izgradnju Sjedinjene Drave pomagale, i iji je konkretan zadatak bio da obezbedi energetsku infrastrukturu zemlje. Oigledno je da gruzijske snage taj posao nisu bile u stanju da obave tokom ruske intervencije. Gruzija je dakle ovih dana znatno oslabljena, dok Rusija moe da odsee naftovod kad god to eli.»

Po reima naeg sagovornika, Moskva nije zabrinuta zbog negativnog reagovanja Zapada.

«Ne verujem da je Rusija suvie zabrinuta, jer ona obezbeuje Evropi oko 25 odsto njenih ukupnih potreba u energentima. Evropa jednostavno ne moe bez ruskih energenata, jer bi to zaustavilo njenu ukupnu privredu. Evropljani stoga ne mogu ba mnogo toga da preduzmu. Meutim, takoe verujem da dve strane imaju zajedniki interes da prevaziu sadanji spor i mislim da e, kada se bude slegla praina, iza zatvorenih vrata nai odgovarajue reenje.»

Kina, jo jedan veliki svetski potroa energije, je takoe zainteresovana za sudbinu rezervi nafte i prirodnog gasa u Centralnoj Aziji, navodi Kler.

«Kina je do sada u okviru angajske organizacije za saradnju pomagala Rusiju u nastojanju da Sjedinjene Drave istisne iz regiona. Mislim da Peking preutno podrava stav Moskve da Amerika ne bi trebalo da ima znaajniju ulogu u tom delu sveta. «

Najnoviji obrt u Gruziji, kae Kler, jo je jedan dokaz da je amerika ekonomija isuvie zavisna od stranih izvora energije. Samo je pitanje vremena, dodaje on, kada e Amerikanci odluiti da se u punoj meri usredsrede na alternativne energetske izvore.