ta je u fokusu demokratske predsednike konvencije, posebno u pogledu spoljne politike,  upitao je kolega Branko Mikainovi, voditelja televizijskog programa “Hronika Bele kue” i spoljnopolitikog komentatora, Luelina Kinga.

King: Ovo je vrlo introvertna konvencija, koja se koncentrie na stranaka i unutranja pitanja i ne oekujem da e se mnogo govoriti o spoljnoj politici. Izborom senatora Dozefa Bajedna za potpresednikog kandiata demokratske strnake, Obama je hteo da pokae da tamo gde se on smatra najranjivijim, a to je u domenu spoljne politike, sada ima potpredsednika koji je vrstan spoljnopolitiki strunjak. Demokratski tabor e i dalje kritikovati Makejnovu spoljnu politiku kao nastavak Buove neuspene politike, kako u pogledu Iraka, tako i Avganistana, gde se situacija pogorava - da ne govorimo o tekoj ekonomskoj situaciji.

Glas Amerike: Kakve prednosti i nedostatke senator Dozef Bajden donosi predsednikim aspiracijama Baraka Obame?

King: Re je skoro o dve strane istog novia. Naime izbor senatora Bajdena omoguava taboru senatora Obame da kae - eto nudimo vam jednog od naih najuglednijih spoljnopolitikih eksperata, koji poznaje svet i koji je putovao po svetu, ali sa druge strane to upravo ukazuje da Obami, koji bi mogao da postane predsednik, nedostaje to iskustvo. Uostalom, potpredsednici imaju veoma neznatnu ulogu i uticaj u administraciji. U ovom momentu, imate izuzetak poto je Dik ejni veoma uticajan, mada je po zakonu potpredsedniki poloaj politiki veoma ogranien i svodi se na simolbinu diplomatiju. Postavlja se pitanje - da li e ejnijev presedan dovesti do promena u pogledu uticaja i delovanja buduih amerikih potpredsednika i u kojoj meri.

Glas Amerike: Da li mislite da bi demokratska adminstracija nastavila sadanju politiku Vaingtona prema Srbiji?

King: O Srbiji se ovde razmilja velikim delom u kontekstu Rusije, i sada nakon gruzijske krize, stvari izgledaju jo gore. Adminstracija ne shvata kakvu je tetu priinila odnosima sa Moskvom brzim priznavanjem nezavisnosti Kosova, a na drugoj strani pokazuje gotovu slepu lojalnost gruzijskoj vladi, to je dovelo do nekih nepromiljenih stvari. Male zemlje esto smatraju da ako SAD pokau zainteresovanost za njih, da e ih automatski i vojno zatititi, to je iluzija, jer SAD nee ui u rat s Rusijom zbog Gruzije.

Glas Amerike: Da li e doi do znaajnije promene amerike politike prema Rusiji, nakon gruzijske intervencije, ili e glavni spoljnopolitiki fokus Vaington ostati Irak i Avganistan?

King: Rusija je momentalno u ii panje, ali glavna pitanja su Avganistan i islamistike aktivnosti koje se ire u Pakistan, ili obrnuto, a Irak je i dalje nepoznanica. Ako Obama postane predsednik SAD, mislim da bi on imao neto pomirljiviji pristup prema tom pitanju, posebno u pogledu odnosa sa Rusijom. Mislim da e te dve zemlje morati da pronadju zajedniki teren gde se ne takmie, ve gde bi saradjivale, u borbi protiv terorizma, energetskim i ekolokim pitanja, itd. S druge strane, Mekejn bi zauzeo, ini mi se, otriji stava i prema Rusiji i prema bliskoistonim pitanjima.