Kosovo je rezultat pokuaja etnikog ienja veinskog albanskog stanovnitva. Toga nije bilo u Abhaziji i Junoj Osetiji.

Povodom priznanja nezavisnosti Abhazije i June Osetije donosimo razgovor sa Ienom Vilijemsom, analitiarom Instituta za politika istraivanja, ovde u Vaingtonu. Po njegovim reima najnoviji potez Kremlja mogao bi da bude kontraproduktivan sa stanovita ruskih interesa.

«Ako Rusija moe ovo da uradi, zato ne bi eenija, ili Tatarstan, ili na desetine drugih autonomnih pokrajina Ruske Federacije mogle da uine isto? Bilo bi veoma iznenaujue ako bi Abhaziju i Junu Osetiju priznao vei broj zemalja, kao to je to sluaj sa Kosovom. Sumnjam da e zemlje u tom podruju eleti da uine tako neto jer same strepe da bi njihovo manjinsko stanovnitvo moglo da krene istim putem. Uostalom, sluaj Kosova je bio sasvim drugaiji. Svi znamo da je Kosovo rezultat pokuaja etnikog ienja veinskog albanskog stanovnitva. Toga nije bilo u Abhaziji i Junoj Osetiji. Ako je iko proteran iz te dve pokrajine, to su Gruzini. Pri tom, veina Osetina i dalje ivi u Gruziji tako da nisu mnogo dobili sa proglaenjem nezavisnosti June Osetije.»

Rusija takoe dalje gubi na relaciji Istok-Zapad, tvrdi Vilijams.

«Sve do pre nedelju dana javnost u ekoj i Poljskoj nije bila sasvim pomirena sa idejom stacioniranja amerikog antiraketnog tita u tim zemljama. Rusi su svojim postupkom u Gruziji pomogli konsolidaciju veine u ekoj i Poljskoj, koja sada eli to jae veze sa Sjedinjenim Dravama i Zapadnom Evropom. Slino se dogaa u odnosima Rusije sa Francuskom. Moskva je ponizila francuskog Predsednika Sarkozija, koji je postigao mirovni sporazum izmeu Rusije i Gruzije, koji Kremlj nije ispotovao. Nemaka, koja je vodila veoma prijateljsku politiku prema Rusiji, sada je u situaciji da se pridrui Vaingtonu u zahtevu da Moskva bude kanjena zbog upada u Gruziju.»

Pri tom, dodaje Vilijams, Abhazija i Juna Osetija nisu u punom smislu nezavisne.

«Ljudi koje Rusija sponzorie u Abhaziji i Osetiji teko da predstavljaju zagovornike demokratije. Mnogi zvaninici, koji su sada na visokim ministarskim dunostima su u stvari u stvari agenti ruske obavetajne slube Postavlja se pitanje, ko je zapravo na vlasti u tim 'novoproglaenim' nezavisnim zemljama.»

Da bi se spreila dalja eskalacija napetosti izmeu Rusije i Zapada, potrebno je ponovo uspostaviti dijalog izmeu dve strane, kae Vilijams i dodaje da Zapad ne bi smeo da se odnosi prema Rusiji kao poraenoj sili, kao to je to inio do sada.

«Sada je potrebno da se pone ispoetka i prihvati da bez obzira to Rusija nije sila kao to je bio Sovjetski Savez, ona je i dalje veoma znaajan meunarodni faktor. Rusija ima pravo na svoje interese, koje ne bi trebalo odbacivati olako. O njima treba razgovarati i ako je potrebno pregovarati.»

U meuvremenu, na sagovornik takodje istie da je vano da se Rusija uzdri od daljih provokacija, a da Zapad razmotri novu strategiju prema zemlji koja eli svoje mesto na svetskoj pozornici.