Taj poremeaj je u najveoj meri povezan sa zapadnim zemljama, ali su mu izloeni i ljudi u zemljama u razvoju.

Prodjite pored bilo kojeg novinskog kioska i videete atraktivne i veoma mrave ene na naslovnim stranicama asopisa. Te slike utiu na nain na koji ene i tinejderke posmatraju same sebe.

«Kada vidim u asopisu pomislim da to je fantastino, poelim da i moj stomak tako izgleda. elim da moj stomak izgleda lepe nego sada, to je jedino o emu brinem.»

Istraivai su ustanovili da 80 odsto amerikih devojaka i ena nije zadovoljno izgledom svog tela. Istovremeno, kod mnogih se ne razvije poremeaj ishrane. Anoreksija je psihiko oboljenje koje moe da ima smrtonosne posledice.

Pacijenti misle da imaju prekomernu teinu, ak i ako je nemaju. Oni se izgladnjuju i preterano vebaju. Anoreksija moe da vodi ka neuhranjenosti, osteoporozi i problemima sa srcem. Takodje moe da dovede do prerane smrti ili samoubistva. Toni Sajber je shvatila da joj je potrebna pomo - kada se probudila iz kome koja je bila povezana sa anoreksijom.

«Kada dostignete odredjenu taku, ne moete da se zaustavite. Izuzetno ste euforini kada pogledate skalu na vagi i vidite da vam se teina svakog jutra smanjuje», kae ona.

Nedostatak samopouzdanja i emotivni problemi su faktori rizika, ali neki strunjaci navode da je najjai faktor rizika kulturoloki pritisak, koji velia mravost, kae psihijatar Dord Grouvs.

«Jedan od prvih sluajeva sa kojima sam bio suoen u praksi bila je devojka od 23 godine, visoka 175 centimetara i teka 25,8 kilograma. Ono to je bilo upadljivo je to to je ona – bez obzira to je izgledala kao da je dola iz koncentracionog logora – doslovno bila u stanju da se pogleda u ogledalu i pokae gde bi jo trebalo da oslabi», prisea se doktor Greouvs.

Anoreksiju je teko leiti. Ovo su video snimci izraelske manekenke Hele Elmalih pred smrt prole godine. Ukoliko se tretman ne zapone na vreme, samo oko 25 odsto pacijenata se potpuno oporavi, kae Denis Vilfli sa Univerziteta «Vaington» u Sent Luisu, koja istrauje taj poremeaj.

«Cilj nam je da pronaemo najefikasniji tretman za adolescente koji pate od anoreksije nervoze. To je najobimnija studija do sada», kae ona.

Uesnici e biti podeljeni u grupe koje e dobiti razliite vrste porodine terapije.

«Izgleda da ima vie efekta ako imate ujedinjeni porodini front i uee, iako ima razliitih strategija. Jedna od porodinih terapija usmerena je vie na navike u ishrani i okruenje, dok se druge odnose na nain na koji lanovi porodice meusobno komuniciraju», objanjava doktorka Vilfi.

Neki uesnici studije primie lekove za uznemirenost i depresiju povezane sa anoreksijom. Doktorka Vilfli se nada da e studija dovesti do boljeg tretmana anoreksije i poveati izglede za oporavak.