...nee se odstupiti od nezavisnosti Kosova, insistirae se na izruenju Mladia Hakom tribunalu...

O implikacijama upravo okonane konvencije demokratske stranke za ameriku unutranju i spoljnu politiku kolega Branko Mikainovi razgovarao je sa profesorom politikih nauka na Nacionalnom univerzitetu za odbranu Stivenom Majerom.

Majer: Mada su stranake konvencije u neku ruku politika pozorita i mnogo toga to se dogadja na konvencijama nema sutinsku vanost, ovogodinja demokratska konvencija se jasno fokusirala na konsolidaciju stranke i zemlje, iznoenje platforme, potvrdjivanje liderske uloge senatora Baraka Obame i Doa Bajdena, kao i pridobijanje podrke pristalica Hilari Klinton. Glavno pitanje na unutranjem planu je ekonomija tesno praena energetskim pitanjima. to se tie inostrane politike, od sada e Irak biti manje vaan. Na osnovu predstojeeg sporazuma sa Malikijevom vladom oekuje se povlaenje amerikih snaga do 2011. godine, to e umanjiti vanost tog pitanja, ali poveati zainteresovanost za Avganistan i Pakistan. U pogledu drugih spoljnopolitikih pitanja, ne oekujem vee promene u odnosima prema EU, Japanu, Kini.

Glas Amerike: Kakve bi mogle da budu implikacije u oblasti spoljne politike izbora senatora Dozefa Bajdena za potpredsednikog kandidata demokratske stranke?

Majer: Senator Bajden je izabran nakon duge i intenzivne kampanje Baraka Obame da pronadje pravu osobu. Bajden je izabran zbog svog iskustva u oblasti spoljne politike, kao odgovor na kritike da Obami nedostaje to iskustvo i tekoa u osvajanju glasove radnike klase. Bajden je, inae, agresivan i uporan politiar i kao takav e nastupati prema republikanskom timu. Interesantno je da je Bajden izabran, a Hilari Kliniton nije, mada je ona dobila 18 miliona glasova, ali je verovatno zakljueno da bi njena dosadanja politika karijera, ukljuujui supruga, koji je bio ameriki predsednik, bila preveliko optereenje za Obamu i da bi ga sputavala.

Glas Amerike: Kako e se Vaington odnositi prema Srbiji u sluaju da ili Barak Obama ili Don Makejn dospeju u Belu kuu?

Majer: Mislim da e u pogledu Srbije, pa i Balkana uopte, biti vrlo malo promena u odnosu na dosadanju politiku bez obzira ko e biti izabran za novog predsednika. Za to postoji nekoliko razloga. Ako pogledate listu spoljnopolitikih savetnika Obame i Mekejna pada u oi da su to sve stariji savetnici i politikolozi koji su ve godinama aktivni u Vaingtonu. Na izvestan nain to je vraanje unazad jer moda nee biti puno novih ideja ili kreativnosti. U pogledu Balkana i Srbije, najverovatnije ete imati isti scenario - nee se odstupiti od nezavisnosti Kosova, insistirae se na izruenju Mladia Hakom tribunalu, mada e se istovremeno izraavati spremnost i elja da Srbija postane lanica EU i NATO-a. Ono to bi Srbija sada mogla i to trebalo da uini jeste da se usredsredi na svoje sopstvene interese. To ne znai da bi Beograd trebalo da ima loe odnose sa Zapadom, odnosno, Vaingtonom, ve suprotno, korektne odnose, ali da istovremeno radi na jaanju uticaja na medjunarodnom planu.