Posle studije objavljene 1998. godine, mnogi ljudi su pomislili da vitamin B titi od sranog i modanog udara, posebno drugog sranog napada. Ali jedna nova studija kae da to i nije ba tako.

Vie od decenije, lekari i pacijenti sa problemima srca bili su veoma zainteresovani za vitamin B zbog ranijih studija koje su pokazivale da bi on mogao da odbrani od drugog sranog napada i pomogne u prevenciji modanog udara. B vitamini smanjuju nivo jedne aminokiseline pod nazivom homocistein koja izaziva stvrdnue arterija. Visoki nivoi homocisteina smatrani su kao faktor rizika za oboljenja koronarnih arterija. Istraivai iz Haukeland Univerzitetske bolnice u Norvekoj eleli su da provere da li smanjivanje tih nivoa moe da pobolja zdravlje pacijenta. Doktorka Marta Ebing.

«Mogli smo da smanjimo vrednosti homocisteina i samim tim pomislili smo takodje da bi mogli da smanjimo rizik od dobijanja novih sranih napada i bolesti povezanih sa tim».

Jedan od tri pacijenta koji su imali srani napad dobio je novi srani napad u roku od tri godine. Istraivai su pratili vie od tri hiljade pacijenata sa bolestima koronarne arterije. Neki od njih uzimali su dnevnu dozu razliitih B vitamina: B12, B6 i mravlju kiselinu. Drugi su primili lani lek. Oni su pratili pacijente tokom tri godine.

«Takodje, smanjili smo homocistein za oko treinu ali nije izgledalo da ima bilo kakvih dobrih efekata».

Istraivai su naveli da razliite vrste vitamina B koje su date pacijentima nisu pomogle.

«Nai rezultati mogli bi da znae da homocistein nije promenio pravac bolesti koronarnih arterija, ali je on samo oznaka poveanog rizika kod pacijenata sa bolestima koronarnih arterija».

Portparol Amerikog udruenja za srce rekao je da lekari takodje treba da prihvate da B vitamini ne pomau u prevenciji prvog sranog napada. On je rekao da je i dalje najbolja prevencija dobra ishrana, odravanje nivoa holesterola, vebanje i prestanak puenja. Studija je objavljena u asopisu Amerikog medicinskog udruenja.