Sve skuplje gorivo poveava cenu transporta, tako da je i sama transportna industrija prinudjena je da se menja. Najvei ameriki proizvodjai automobila zatvaraju fabrike u kojima se prave velika vozila i poveavaju kapacitete za proizvodnju manjih vozila. Avioprevoznici podiu cene karata, smanjuju usluge, povezuju se sa drugim kompanijama ili - bankrotiraju. S druge strane, eleznica je sve potrebnija.

Teri aktnider je na putu da ostane bez posla. On radi u fabrici Deneral motorsa u Dejnsvilu u Viskonsinu. U njoj se proizvode neki od najveih modela GM-a, koji troe mnogo goriva. Prodaja je opala i kompanija se sprema da zatvori fabriku.

«Imaju tri fabrike u kojima se prave veliki automobili. Njihova potronja je prevelika.»

Dve najvee amerike kompanije, Deneral motors i Ford, trpe ogromne gubitke zbog pada prodaje u Sjedinjenim Dravama. Direktor Rik Vagoner kae da e GM, kao i Ford, zatvorite neke fabrike u kojima se proizvode najmanje ekonomina vozila.

«Ne moemo da sedimo i ekamo da se uslovi u Sjedinjenim Dravama poboljaju. Moramo da budemo aktivni i da ak donesemo veoma teke odluke kako bismo osigurali opstanak i uspeh», kae Vagoner.

Autoindustrija prelazi na proizvodnju manjih, ekonominijih automobila i razvija vozila koja pokreu alternativne energije. Svetske aviokompanije takodje prolaze kroz velika iskuenja, najvie zbog visoke cene goriva. Delta i Nordvest su najavile udruivanje, to bi moglo da stvori najveu aviokompaniju na svetu. Mnoge amerike aviokompanije ukidaju letove i usluge i poskupljuju karte. Velika otputanja je najavilo nekoliko kompanija, meu kojima je i australijski, inae profitabilni Kvantas. Tam kompanija planira da otpusti 15 hiljada radnika sledee godine. Medjunarodno udruenje aviotransporta, saoptilo je da je 24 avioprevoznika propalo u prvoj polovini ove godine. Izvrni direktor jednog od najveih avioprevoznika, Junajteda, nedavno je pred Kongresom potvrdio da je situacija ozbiljna.

«To je kod nas, u naoj industriji, kriza. Zaista ne moe da se nazove nikako drugaije. Izgubiemo 30 hiljada radnih mesta u naoj industriji ove godine, zbog velikog pritiska nepredvidivih cena goriva», kae Tilton.

Analitiar aviotransporta Filip Begli iz agencije Standard end Purs iz Njujorka, kae da je mogue bankrotstvo jo veeg broja amerikih aviokompanija.

«Ukoliko cena goriva ostane visoka, a ekonomija ostane slaba, moemo oekivati nova bankrotstva tokom 2009», kae on.

Begli dodaje da je slika na neki nain ipak mnogo bolja izvan Sjedinjenih drava.

«Sa druge strane, mnogo velikih azijskih, evropskih i bliskoistonih aviokompanija je finansijski prilino snano», kae Begli.

Ipak, visoka cena goriva oteava poloaj dva glavna korejska avioprevoznika – Korian er i Azijana erlajnz. Prodaja karata obe kompanije je u porastu, ali skupo gorivo sniava profit, tako da obe kompanije ukidaju letove i poveavaju cene karata. U nekim delovima sveta, putovanje eleznicom postaje sve popularnije. Godinama je obiman, subvencionisani sistem eleznice bio simbol Indije. Cene karata su bile jeftine, ali su se gubici nagomilavali. Od tada, Indijska eleznica je poela da nudi vee, kvalitetnije vozove za prevoz vee koliine tereta i veeg broja putnika. Prole godine je ostvaren profit od vie od 6 milijardi dolara. Sudir Kumar, koji je predvodio taj preobraaj, kae da su teretni vozovi, zbog sve skupljeg goriva, mnogo ekonominiji od kamiona.

«Sve vie cene goriva bi mogle da budu loa vest za zemlju i za kamionsku industriju, ali je to odlina vest za Indijsku eleznicu. Ako moja konkurencija troi devet litara dizela po jedinici transporta, ja troim samo jedan», kae Kumar.

Vozovi bi mogli da postanu jedan od ekonominijih naina prevoza tereta. Jedan od najveih amerikih eleznikih transportera tvrdi da njegovi vozovi mogu da prevezu tonu tovara skoro 700 kilometara sa etiri litra goriva. U medjuvremenu, glavni ameriki elezniki prevoznik koji finansira vlada, Amtrak, poveao je broj putnika tokom protekle dve godine za skoro 17 odsto. Korienje teretnih vozova je takodje u porastu. Ali zaguenje je glavna prepreka za vee oslanjanje na vozove u Sjedinjenim Dravama.

Putniki i teretni vozovi dele iste koloseke u veem delu zemlje. eleznike linije sa jednim kolosekom primoravaju vozove da ekaju satima. Strunjaci predvidjaju da e situacija biti jo gora. Neki od njih veruju da bi reavanje tog problema moglo da traje decenijama i kota milijarde dolara. Drugi smatraju da bi vei, moderniji vozovi i novi kompjuterski sistemi, mogli to da ubrzaju.