Bivi zamenik amerikog sekretara za odbranu i strunjak za Balkan, Robert Prenger, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikainoviem, osvrnuo se na republikansku konvenciju i izbor guvernera Sare Pejlin za potpredsednika.

Pranger: Prva stvar sa kojom Republikanci moraja da se uhvate u kotac je da ponovo steknu punu podrku konzervativaca, baze republikanskog birakog tela, to se pokazalo veoma uspenom strategijom predsednika Dorda Bua na prolim predsednikim izborima. Izbor guvernerke Aljaske, Sare Pejlin, za potpredsednikog kandidata u potpunosti se uklapa u tu koncepciju. Ona je pre svega vrst konzervativni politiar, a kao ena mogla bi da dobije i podrku nekih od pristalica Hilari Klinton, koje se protive Baraku Obami. Mnoge ene birai mogle bi da podre kandidaturu Pejlinove kao proboj ena u sam vrh amerikog politikog ivota.

Glas Amerike: Da li bi izbor guvernerke Pejlin za republikanskog potpredsednikog kandidata mogao da ima uticaj na ameriku spoljnu politiku?

Pranger: Ona nema nikakvog iskustva u spoljnoj politici. Na osnovu mog linog iskustva u Niksonovoj adminsitraciji, mogu da kaem da postoji ogromna razlika u pristupu spoljnoj politici unutar administracije, i van nje, odnosno kako se ona predstavlja u medijima, u akademskim krugovima ili u javnim spoljnopolitikim debatama. Kada udjete u Bele kuu vi shvatite da je to jedinstvena i sloena struktura gde se dosta toga moe nauiti na licu mesta i da svaka administracija deluje na osnovu svojih naela, ideologije, itd. Ako uzmete, recimo, Kosovo, kao spoljnopolitiko pitanje, presednik Bu je priznao nezavisnost Kosova i toj odluci je predan. Sada moe da se postavi pitanje u kojoj meri i da li e nova administracija ostati dosledna tom stavu ili ne, pod nekim spoljnim pritiscima, recimo Rusije, za ta za sada nema indikacija. injenica da guvernerka Pejlin nema iskustva u spoljnoj politici mogla bi ak da joj ide u prilog, jer nema definitivno formirane stavove i najverovatnije bi se, bar na poetku, pridravala veoma sloenih uputstava i smernica i time doprinela potrebnoj spoljnoplitikoj koheziji administracije.

Glas Amerike: Kakav kurs akcije predvidjate od strane eventualne Mekejnove administracije u spoljnoj politici, posebno u pogledu Rusije i Gruzije, kao i Balkana i Srbije?

Pranger: Sami predsedniki kandidati, Den Makejn i Barak Obama, imaju skoro identina gledita o pitanju Gruzije. Oni podravaju Buov stav, koji se ogleda u opreznom otporu Rusima, ali i istrajnom stavu da se ruske snage povuku iz Gruzije. U sluaju Mekejna imamo jo jedan indikativan signal, a to je da je njegov glavni spoljnopolitiki savetnik, Rendi umermen, zastupao u Vaingtonu interese Gruzije kao privatni lobista. U pogledu Balkana imate takodje dosta zajednikog u stavovima dvojice kandidata, Obame i Mekejna. to se tie Kosova, moje lino miljenje je da nova administracija najverovatnije nee odstupiti od dalje podrke nezavisnosti Pritine, kao prvo, a kao drugo, taj region je sada od periferene vanosti i nije u centru amerike spoljne politike u svetlu dogadjaja u Avganistanu, Iraku, Iranu i drugde. U svakom sluaju u pogledu Balkana, Srbije i Kosova, verujem da e SAD u budunosti u veoj meri slediti stavove Evropske unije.