Gorivo neprekidno poskupljuje i mnoge zamlje razvijaju zamene za goriva koja se dobijaju iz nafte - kao to je benzin. U Sjedinjenim Dravama, benzinu se najee dodaje oko 10 odsto etanola, goriva koje se pravi od biljki kao to su kukuruz ili eerna trska. Meutim, u nekim delovima sveta etanol ima daleko veu ulogu. Najvei izvoznik etanola je Brazil i najvei deo vozila u toj zemlji koristi iskljuivo to gorivo. Ipak, organizacije za zatitu ivotne sredine kau da etanol nee moi da opstane kao zamena za benzin.

Vozai u Brazilu pune rezervoare svojih automobila etanolom - poznatim pod nazivom alcool. Ima ga na gotovo svakoj benzinskoj pumpi u Brazilu i kota otprilike isto kao benzin. Brazilski vozai smatraju da je korienje etanola umesto benzina logino.

"Zeleno gorivo, kako ga zovemo, tj. alcool, pogotovo danas kada se govori o zatiti prirode, verujem da je izuzetno vano za ceo svet", kae ovaj brazilski voza.

Devedeset odsto novih automobila u Brazilu moe da koristi alcool. Brazil je najvei svetski izvoznik etanola i drugi najvei proizvoa – odmah iza Sjedinjenih Drava. Kompanija Dedini iz Sao Paola proizvodi opremu za destilerije etanola. oze Lui Oliverio iz te kompanije, predvia porast potranje biogoriva u Sjedinjenim Dravama, to bi koristilo izvoznicima etanola kao to je Brazil.

"Sjedinjene Drave imaju plan da s benzinom pomeaju najpre 10, a potom i 20 odsto etanola. To e biti ogromna koliina etannola i to bi otvorilo mogunosti za etanol iz drugih zemalja", kae on.

Iako Brazilci troe najveu koliinu proizvedenog etanola, ipak izvezu oko 3 milijarde litara godinje. Najvie uvoze Sjedinjene Drave, uprkos carini od dva dolara po litru brazilskog etanola. Za proizvodnju etanola Brazilci koriste eernu repu, dok Amerikanci prave etanol uglavnom od kukuruza. 

Amerika vlada kae da bi proizvodnja etanola od eerne repe u Sjedinjenim Dravama kotala dvostruko vie nego od kukuruza. Brazilski proizvoai eera, medjutim, tvrde da njihova repa daje dvostruko vie etanola po hektaru - u odnosu na kukuruz. 

Borci za zatitu ivotne sredine, sa svoje strane, upozoravaju da Brazil koristi previe zemlje za gajenje repe i drugih useva i ugroava opstanak Amazonske praume. Skot Pol, iz organizacije "Grinpis", kae da bi brazilsko traganje za obradivom zemljom moglo da ugrozi praumu, ije je nestajanje u novije vreme donekle zaustavljeno.

"Dominancija poljoprivrednog sektora ima najvei znaaj za Brazilsku vladu. A to izuzetno brine kada se radi o ivotnoj sredini", kae on.

Kritiari takoe tvrde da velika e za etanolom poskupljuje hranu. Brazilska vlada to osporava. Ekonomisti predviaju da e Brazil ove godine proizvesti rekordnih 27 milijardi litara etanola i izvesti vie nego ikada.