Bivi predsednik Sjedinjenih Drava Bil Klinton, 19. avgusta je napunio 62 godine. Pre 16 godina, 1992, postao je 42. predsednik Sjedinjenih Drava i ostao je na tom poloaju do 2001. Pre otprilike etiri godine, u njegovoj rodnoj dravi Arkanzasu, otvorena je Klintonova biblioteka i muzej. Biblioteka je ispunjena predmetima vezanim za Klintonov predsedniki mandat.

Klintonova biblioteka i muzej istiu u prvi plan dostignua predsednika Vilijama Defersona Klintona. On je odluio ta e biti stavljeno u sredite panje. Arhiva je jedan od 12 predsednikih centara u Sjedinjenim Dravama. Idui unazad do kasnih 1920-ih, ti centri uvaju istoriju amerikih predsednika. Izdravaju se privatnim sredstvima.

Mnogi eksponati u Klintonovom muzeju su originalni, ali ima i replika. Replika Ovalne kancelarije je verna prostoriji u vreme kada je Klinton bio predsednik, ukljuujui i imitaciju kamena s Meseca. Mnogi predmeti na stolu nisu replike – meu njima su i pokloni svetskih lidera. Tu je i biblioteka sa omiljenim knjigama biveg predsednika. Zamenica direktora biblioteke Emili Robinson kae da Klinton, kada doe u centar, oboava da ue u Ovalnu kancelariju.

«On dolazi u Ovalnu kancelariju i ako je tu knjiga koju je upravo proitao i dopala mu se, on e da je stavi na policu», kae ona.

Supruga Bila Klintona, Hilari Klinton, prole godine se nadmetala za predsedniku nominaciju Demokratske stranke. To je obnovilo interesovanje u centru i za bivu prvu damu. Tokom predsednikog mandata njenog supruga, ona je predvodila kampanju za reformu zdravstva, koju Kongres nije prihvatio.

«Tu je i cela sekcija posveena njegovim odnosima sa stranim liderima i on je bio vrlo ukljuen u odluivanje koji strani lideri e biti istaknuti», kae Emili Robinson.

Tu su i izlobe o vanim temama, kao to su obrazovanje, poreska reforma i kontrola oruja. Bivi predsednik je bio veoma aktivan u borbi za kontrolu oruja.

Centar je posetilo vie od milion ljudi. Teko je pronai jednog posetioca koji nije bio pristalica predsednika Klintona. Meri Ma iz Kine je etiri godine ivela u Sjedinjenim Dravama. Objanjava ta joj se dopalo kod Bila Klintona.

«Njegova posveenost poboljanju drutva i poboljanju ivota svih ljudi», kae ona.

Centar je najvea predsednika arhiva, ali i prikaz predsednikove privatne strane. Veina materijala jo nije kataloki sreena. Materijal su prikupili Bela kua i Nacionalni arhiv u Vaingtonu. Kustoskinja Kristin Mau kae da e biti potrebne godine za obradu tog materijala.

«Moete u kutiji da pronaete neko umetniko delo, poklone nekih efova drava stare hiljadu godina, kad otvorite kutiju, moete da pronaete sve to zamislite. To je otprilike kao da je svaki dan Boi», kae ona.

Mnoge od poklona – ukljuujui figuru koarkake zvezde Majkla Dordana - predsedniku su poslali obini ljudi.

«Naa kolekcija je tipina za 1990. godinu. Imamo mnogo ovakvih stvari, kao to je statua Majkla Dordana. Neko je pomislio da bi se to predsedniku dopalo i – poslao je u Belu kuu», kae kustoskinja centra.

Eksponati su pristigli iz celog sveta.

«Pokloni iz bliskoistonih zemalja su obino veoma lepi – maevi koje je dobio, bodei...»

U biblioteci su uskladitene i elektronske poruke i dokumenta. U kutijama je osamdeset miliona stranica dokumenata. Arhivar Rob Sajbert kae da predsednik Kilinton nije pisao mnogo elektronskih poruka. Vie je voleo da ostavi zapis na papiru.

«Njegov rukopis je svugde. Imamo dokumente o odlukama na najviem nivou koje je on pisao rukom», kae Sajbert.

Kao i ostale predsednike biblioteke, i ova istie ono to je pozitivno. Ipak, dotaknuta je i tamna strana Klintonovog predsednikovanja, ukljuujui i kongresne pretrese za njegovo smenjivanje zbog laganja u vezi sa seksualnim odnosom sa staistkinjom u Beloj kui, Monikom Luinski. Njeno ime se na izlobi pominje jednom. U sreditu izlobe je predsednikovo osloboenje od krivice.

Posle odlaska s poloaja, Klinton se posvetio humanitarnom radu. Pokrenuo je programe za borbu protiv globalnog zagrevanja i side, naroito u Africi. Njegova batina, pozitivna i ona manje dobra, ivee u Klintonovom predsednikom centru.