Na berzama irom sveta akcije su danas zabeleile novi dramatian pad dok raste bojazan da bi finansijska kriza mogla da odnese nove rtve. U Sjedinjenim Dravama vodei indeks Dau Dons je u jednom trenutku pao za gotovo 800 poena, ili 7 odsto, da bi se kasnije oporavio i izgubio neto «samo oko 3,5 odsto vrednosti. Dau Dons je ipak zavrio dan ispod 10 hiljada poena - prvi put od 2004. godine.

Vodei evropski indeksi takodje su zabeleili procentualno najvee gubitke tokom jednog dana, dok je glavni japanski indeks Nikkei takodje pao na najniu vrednost u poslednje etiri godine. Strahovanja o stanju svetske ekonomije dovela su i do pada cene sirove nafte na ispod 90 dolara za barel – to je najnii nivo u poslednjih 8 meseci. Pokuaji svetskih lidera da stabilizuju berze za sada oigledno nisu imali uspeha dok su neki investitori proglasili dananji dan za novi «crni ponedeljak». Evropski lideri su pokuali da razuvere investitore tvrdei da e uiniti sve to je potrebno da bi povratili poverenje u finansijski sistem i njegovu stabilnost.

Amerike federalne rezerve su saoptile da e, u okviru vanrednog kreditnog programa, staviti bankama na raspolaganje ak 900 milijardi dolara do kraja godine. Takodje je saopteno da e bankama koje su deo svojih fondova deponovale kod federalnih rezervi biti isplaena kamata.
Velika trita irom sveta teko su pogodjena krizom. Vrednost deonica u Tokiju i Hong Kongu na kraju dana je pala za vie od etiri procenata. Gubici u Londonu i Frankfurtu su vei od sedam procenata, dok je pariska berza zatvorena sa padom od preko devet odsto. Indijska berza zabeleila je najniu vrednost akcija u protekle dve godine, dok je u Brazilu trgovina na berzi morala da bude prekinuta, posle pada od 10 odsto, posle kojeg su akcije pale dodatnih pet procenata. Berzanski indeks u Meksiku je pao blizu sedam procenata.

Sve dublja zabrinutost zbog kreditne krize i nemogunost centralnih banaka da je suzbiju, nagrizaju globalno trite, smatra finansijski analitiar iz Londona, Majkl Vilson. «Koliko god da vlada pozajmljuje, koliko god da se gotovine ubrizgava u sistem, tritu je potrebno da se obnovi poverenje izmedju banaka, a to se jo ne deava», istie Vilson.

Prole nedelje, predsednik Bu je potpisao veliki zakonski paket pomoi finansijskim situacijama kojima preti propast zbog velikog broja ljudi koji nisu u mogunosti da otplauju hipoteke na svoje kue. Zakonom se amerikom Sekretarijatu za finansije omoguava da otkupi loe dugove koji su posledica rizinih kredita davanih kuevlasnicima, i da povea nivo tednih uloga koji garantuje drava. Predsednik Bu je u Teksasu izjavio da paket, u vrednosti od 700 milijardi dolara, nee odmah reiti sve ekonomske probleme u zemlji, ali e pomoi da se stvore uslovi za oporavak.

«Bie potrebno vreme da se obnovi poverenje u finansijski sistem. Medjutim, moete biti sigurni da je zakon koji sam potpisao korak ka reavanju tog problema», poruio je Bu.

Nekoliko evropskih vlada je takodje iniciralo spasavanje finansijskog sektora, i povealo visinu iznosa garantovanih tednih uloga. Savetnik za investicije Art Hogan, koji radi u Bostonu, kae da se evropske zemlje suoavaju sa istim tekim odlukama sa kakvim su se proteklih nedelja suoile SAD. «Nemaka i ostatak Evrope samo malo kasne za Amerikom u sagledavanju naina na koji moe da se rei poslovanje pojedinih finansijskih institucija», kae on.

Cena sirove nafte dalje je opala usled novih znakova globalne ekonomske slabosti, dok je cena zlata naglo skoila.