Ekonomista u Svetskoj banci i autor teksta “Globalna finansijska kriza: poruke i pouke za kasne tranzicione privrede”, Duan Vujovi, osvrunuo se u razgovoru za “Glas Amerike” na tekuu ameriku finansijsku krizu, interventni paket za spreavanje daljeg irenja te krize, uvoenje efikasnijeg sistema regulativa i uspostavljanje poverenja u kljune finansijske institucije.

Duan Vujovic (Svetska banka)

Vujovi: Ako pogledamo dugorono, vidimo da se otprilike svakih 25-30 godine menja sutinski pozicija i uloga drave. Posle drugog svetskog rata, nekih 20-30 godina dominiralo je takozvano kenzijansko shvatanje drave, koja se aktivno meala u itav niz stvari i delovala protiv ciklusa, protiv recesije, itd … Poetkom 80-ih, dolaskom konzervativaca na vlast, pre svega Regana u Americi, a Margaret Taer u Engleskoj, ta se situacija promenila. Neoliberalni koncept je traio to manju administraciju, koja se to manje mea u ekonomiju, a svoje resursne snage usmerava na geostrateke i druge vojne ciljeve. Sada, posle 25 godina udaramo u limite tog neoliberlanog koncepta drave, znai ona je ostavila jako mnogo prostora da se nekontrolisanjem i nedovoljnim regulisanjem ekonomije pojavljuju duboke recesije i evo sada vidimo naznake prave i mogue duboke ekonomske krize.

Glas Amerike: Kako su se pojavili nedostaci u sistemu supervizije i kontrole finansijskog sistema?

Vujovi: Sutinski izvor ove krize je u tome to su krupni i novi igrai na finansijskom tritu, znai investicione banke, posrednici, dileri, itd … ustvari bili van tradicionaloog sistema komercijalnih banaka, koje je kontrolisala centralna banka. Znai, klasini model podrazumeva da centralna finansijska institucija kontrolie sve komercijalne banke. Ove komericijalne banke i drugi investitori su napravili takozvane investicione banke, koje nisu bile predmet te kontrole i one su koristei savremene instrumente i veoma brze transakcije enormno razvijala svoje prisustvo na tritu  i ono je kod komercijalnih banaka bilo evidentirano u takozvanoj vanbilanskoj poziciji, znai van onoga to se kontrolie, i to je bila osnova da se pojavi ovakva kriza, poto niko nije znao ta se tu deava.

Glas Amerike: Razjasnite nam rizik sloenih instrumenata, koji poiva na poverenju?

Vujovi: U razvijanju ovakvih, novih finansijskih institucija, jedan  od glavnih instrumenta kojima su se one koristile su postali takozvani finansijski derivati, znai to su izvedeni finansijski instrumenti kojima se refinansira postojei originalni izvor sredstava, a time se ubrzava promet, poveava monetarizacija, ubrzava protok finansijskih sredstava i podiu se rizici.  Finansijske organizacije praktino zarauju na transakcionim dohocima, znai na nekim, kako oni kau, “fees and charges”, a ne nuno na konanom profitu. Znai njihova motivacija se menja.  S druge strane ovi instrumenti su toliko sloeni da niko vie nezna  tano ta u njih ulazi. I pretpostavka da ti instrumenti budu pouzdani jeste da se u svakom koraku striktno kontrolie i kvalitet onoga to ulazi u te instrumente i bonitet svih igraa u toj igri.

U zakljuku mogu da kaem da su razmere ove krize danas tolike, da posledice osea ne samo privreda SAD, nego celo globalno finansijsko trite. MMF se pojavio sa idejom da kriza ove dubine zahteva sistemske promene, to praktino znai preispitivanje sistema i domae i meunarodne finansijske kontrole. Za nas to znai da budemo jako paljivi u tome kojom brzinom i kojim instrumentima razvijamo nae mlado finansijsko trite i s druge strane da se ne polakomimo da se drava uplie u ekonomske odnose mimo onoga to je opravdano. Ova poruka da se drava vraa velikim intervencijama stotinama milijardi doalra ne treba da bude shvaena kao poziv dravi da neogranieno intervenie u svima oblastima ekonomskog ivota.