Danijel Miel, vodeim ekonomista Instituta Kejto, u Vaingtonu, i glavni savetnik onih republikanskih lanova Predstavnikog doma Kongresa koji su se protivili donoenju zakona o spasavanju amerikog finansijskog sektora dravnom intervencijom od 700 milijardi dolara iz poreskih sredstava, govori za Glas Amerike o trenutnoj ekonomskoj krizi u svetu.

Danijel Miel (Institut Kejto)

«Vlada je kriva za tekue finansijske tekoe, jer je vodila politiku niskih kamata, tolerisala korupcionake subvencije hipotekarnih banaka i pravila druge greke. A sada nam kae: 'Priznajemo, krivi smo, ali dajte nam blanko ek i jo vea ovlaenja i jo vie novca od poreza i reiemo problem'. Ovo je tipino kako se radi u Vaingtonu. Politiari obe stranke se udrue da bi pomogli svojim prijateljima, finansijerima izbornih kampanji».

Miel smatra da bi korekciju novanih trita trebalo prepustiti zakonima ponude i potranje, jer - kako kae - "kapitalizam bez bankrotstva je kao religija bez pakla".

«Bankarske krize dogaaju se svuda u svetu. Kada god drave dopuste tritu da samo deluje, tekoe traju mnogo krae, a privrede iz njih izlaze znatno ojaane. Na alost, mi radimo obrnuto: traimo masovnu novanu intervenciju i velika nova birokratska i politika ovlaenja koja ne podleu nikakvoj kontroli. Recesija 1929. godine prerasla je u Veliku depresiju 1930-tih godina upravo zbog intervencionistikih mera vlade kao to su protekcionizam, poveanje poreza i velikih dravnih rashoda. Drava ne moe da prui drugi odgovor, osim na pitanje: ko je kriv za nevolju?»

Miel odbacuje kritike nekih ekonomista da je sadanja finansijska kriza u Americi rezultat dugogodinje deregulacije u finansijskom sektoru.

«U stvari, finansijski sektor je jedan od sektora koji su pod najjaom dravnom kontrolom u Sjedinjenim Dravama. Lino ne navijam za tu granu jer je oigledno da je veliki broj ljudi na Vol Stritu bio vrlo srean dok su mogli da se prave milioni, a sada trae da ih poreski obveznici izbave iz nevolje».

Na sagovornik predvia da e amerika vlada uloiti u sanaciju novanih trita mnogo vie od predloenih 700 milijardi dolara.

«Oigledno je da mera nee uspeti. Ne bi me zaudilo da politiari zatrae dodatna sredstva za intervenciju. To je japanska vlada pokuavala tokom osamdesetih, kada je zemlju potresala krupna bankarska kriza.  Rezultat je bila produena ekonomska stagnacija, dok se japanska finansijska trita do danas nisu potpuno oporavila».

Amerika ekonomska kriza trajae due i bie bolnija nego to bi bila bez najnovije mere amerike vlade, zakljuuje Daniel Miel, ekspert Instituta Kejto u Vaingtonu.