Zdravstvene usluge u balkanskim zemljama su jo optereene ostacima socijalistikog medicinskog sistema koji je trajao gotovo pola stolea. Redovi u ekaonicama, mrzovoljno medicinsko osoblje, nedostatak moderne opreme - sve to je slika iz bivih komunistikih zemalja koje sporo idu ka modernizaciji i privatizaciji medicinske prakse.

Bive komunistike zemlje u Evropi su nasledile dravni zdravstveni sistem koji je, barem teorijski, svakom stanovniku garantovao besplatnu zdravstvenu negu. Ministar zdravlja Crne Gore, Miodrag Radunovi, kae da je komunistiki sistem zdravstvene zatite bio nerealan i neodriv.

Balkanske zemlje imaju brojne sline probleme u svojim zdravstvenim sistemima, poput dugog ekanja na pomo, nedostatka savremene medicinske tehnologije i zastarele prakse.

Rifat Latifi se bavi medicinom u Arizoni i vodi Centar za telemedicinu na Balkanu, sa seditem u Pritini. Kao i na Kosovu, kae on, medicinski sistem u Albaniji je u oajnom stanju.

"Sistem je upravo sad u nevolji. Treba mnogo da se uradi. Kad bih bio odgovoran za medicinu u toj zemlji, ne bih mogao da spavam... Pacijenti moraju da putuju van zemlje za svaki vei zdravstveni problem."

Violeta, jedna od pacijentkinja iz Tirane, kae da je albanskom zdravstvenom sistemu nuna temeljna reforma.

"Na zdravstveni sistem je u alarmantnom stanju. Bolnice nemaju lekove, nemaju intravenozne tenosti, tako da pacijenti moraju sami da ih kupuju u apoteci. Korupcija je takodje alarmantna. Da biste bili primljeni u bolnicu morate da podmitite nekog na vratima i nastavite da podmiujete sve do glavne medicinske sestre. Plaamo zdravstveno osiguranje, ali ne znam zato. Bilo bi najbolje kad ne bismo plaali, kad bi drava zatvorila dravne bolnice, pa bi mogle da se otvore privatne. To bi reilo problem."

Drugim reima, pacijent u Crnoj Gori snosi ceo raun za tretman - ako odlui da ode na privatnu kliniku, uprkos tome to mu je od plate odbijen obavezan doprinos za zdravstveno osiguranje. Kadi smatra da bi privatni lekari trebalo da budu u stanju da nadoknade svoje usluge iz dravnih fondova, isto kao to to ine dravne klinike.

Srbija, od svih evropskih zemalja sem Albanije, ulae najmanje u zdravstvenu zatitu. Direktorka Republikog zdravstvenog fonda, Svetlana Vukajlovi, kae da 270 eura godinje po glavi stanovnika - koliko je obavezno zdravstveno osiguranje - nije dovoljno za modernu zdravstvenu negu.

12,5 odsto od svake plate u Srbiji automatski se odbija za zdravstvenu zatitu, koja garantuje besplatno leenje u dravnim klinikama i bolnicama. Ipak, pacijenti se ale na neodgovarajuu i sporu pomo u dravnim medicinskim ustanovama.

Oni bogatiji obino plaaju vie - da bi se leili privatno.

Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljevi kae da medicinska nega u njegovoj zemlji napreduje velikim koracima, nakon to je bila potpuno unitena u vreme Slobodana Miloevia.

On kae da je veina od 161 dravne klinike i vie od 30 dravnih bolnica u fazi renoviranja i modernizacije. Sa proseno 800 eura meseno, lekar specijalista u Srbiji zarauje vie od veine svojih balkanskih kolega. Medjutim, s obzirom na nedostatak visoke tehnologije i dalje se dugo eka na medicinske preglede poput ultrazvuka, proseno 6 do 12 meseci.

Odraavajui stav svojih regionalnih kolega, crnogorski ministar zdravlja kae da uspena reforma zdravstvenog sistema na Balkanu mora da se bazira na prevenciji i primarnoj zdravstvenoj zatiti. Radunovi zakljuuje da e kvalitetan, pristupaan i odriv medicinski sistem, najbolje da se ostvari udruivanjem privatne i javne medicinske prakse.